Branič

786

Н Р А Н И Ч

бро.ј 23 и 24

После стечајног комисара, знача : ап положај у стечајном пост}'пању заузима старалац масе. Старалац може бити привременп п стални; поставља га стечајни суд. Он може имати и свога заступника. Ако природа н стање масе захтева, може се поставити и више старалаца. Старалац је заступник поверилаца и администратор ласе. Он је дужан пронаћн масену имаовину и дугове, старати се да се имаовина у масу унесе и осигура. а дуговп да се пречпсте и утврде нарочпто испптивањем пријављених тражбина, дужан је водити спорове како за масу тако и против ње, па тицали се они целе масе или засебних њених делова (чл. 110). Он може узети у помоћ јавног правозаступника, ако сам не би био правозаступник (чл. 111). Старалац, по пројекту, има да отправља исте дужности. које су у садашњем стециштном поступку прописане за стараоца и за браниоца масе; браниоца масе у нројекту нема. Поверилачки одбор у главноме је саветујуће тело, но и он може у неколико контролисати радњу стараоца масе, и кад какву неправилност примети, дужан је то одма јавити стечајном комисару (чл. 118). У одељку у коме се говори о мера.иа у иогледц на дужпикову личност, налазимо, да одма при отварању стечаја, стечајни суд има да реши: хоће ли се дужник ставити у притвор због подозрења о бегству. Доцније то може суд решитп само на предлог једнога или више поверилаца или стараоца масе, а после избора поверилачког одбора , само на иредлог одбора нли поверилаца. Дужник се може притворити још: ако неће да поднесе списак имања , ако неће до ноложи заклетву, или ако се налозима стечајног суда упорно опире. Притвор не може бити дужи од године дана. Стечсј се свршава (једанајести одељак чл. 185 и сл.): прекидањем , споразумом поверилаца , иоравнањем, деобом масеног имања. Поравнања може бити само ако пристану сви масини и сви стечајни поверпоци. Они од новерилаца, који не пристану на поравнање, морају бити потпуно измирени, или обезбеђени у слу-