Branič

број 23 и 24

787

чају да су им тражбине оспорене (чл. 188). Ово се односи на стечај нетрговаца., За њихове иовериоде не може више бити принудног равиања, нитп се мањина мора придружити поравнању које већпна учини. Но за трговачки стечај постоји принудно нзравнање или судско изравнање. Овоме има места ако то дужник предложи и повериоци законском већином гласова на то пристану. Последице овога изравнања простиру се и на оне повериоце, који нису пријавили своје тражбине у стечају, или нису пристали на услове израрнања (чл. 248). Против ове разлике изражава се Лорап ') овим речима: „Нема смисла. правити ову разлику. Ако је трговачко поравнање обавезно за мањину, тако треба да буде и са поравнањем код нетрговачког стечаја. Јер заједнички интерес поверилаца и дужника захтева, да закон не застане пред опозицијом мањине , која не разуме свој прави интерес. Што је корнсно и праведно кад је дужник трговац, треба да је корисно и праведно и кад дужПик" није трговац." Садашњи наш стециштни поступак не чинп, у погледу принудног изравнања разлику , да ли је дужник под стечајем трговац или не, и за оба случаја прописује принудно равнање {§§ 67 и 69). Поред редовног стечајног поступка. пројект допушта и скраАени стечајни иостуиак за извесне случаје. Наређења о овоме налазе се у другој глави, овога другог дела у пројекту (чл. 223 —231). Скраћеном стечајном поступку има места кад год стечајни суд то за потребно нађе , због незнатности стечајне масе, пли ограниченога дужниковог саобраћаја, а нарочито кад стечајна маса, по одбитку интабулисаних, прибележених или заложених тражбина не износи више од 1500 динара. Наређења о скраћеном стечајном поступку нису извађена из аустријског закона; тамо их никако и нема. Трговачки стечај обухваћен је у трећој глави. У појединим одељцима ове главе опредељена су лица на која се про-

') у спом. делу стр. 424.