Branič

број 23 н 24

Б Р А Н В Ч

Ми смо себи за задатак ставили да исиитамо баштину као економни иојам у оиште, као имовински појам српскога народа, управо рећи српскога тежака. Но поборници својине са шиховим појмовима о природи имовине приморавају нас да се и у феудалне односе упуштати морамо, јер феудална баштина која је постала услед тадашње друштвене организациЈе и услед тада владајућих појмова о племенитости и слободи, и која је била отуђива, могла би поборницима својине да послужи као основа и капитал за њихове теорије. С тога ево им имовински односи феудалнога доба код Срба, у најкраћим потезима. Да видимо шта је ту отуђиво шта неотуђиво , а шта опет баштина и баштино ираво. Но чујмо најпре Мила, тог највећег поборника и протектора својине. Феудална аородица иоследња је историјска форма патриалхалнога живота а, изгубила се веИ одавно. 1 ) Овакве изјаве Милове нису баш најљубазније за модерног законодавца, јер овај законодавац зна много да нам нрича о патриархалном животу данашњих Срба. Тако у модерном законику постоји нарочита законска заштита, нарочитп параграфи и нарочпте главе у којима се патриархални живот регулише — но. све то само је маштарија модерног законодавца, а у тој мрежи овај законодавац сакрива индивидуализам (ираво сопствености). Индивидуализам истина још није потпун и довршен, али је ток његовом ра-звптку иосве слободан, и сваким даном све се већма у српском народу развија, тако да је већ осетна потреба за измену грађ. законика у правцу савршеног индивидуализма. Модерни законодавац створио је такве односе у српскоме друштву, да се патриархални живот и задруга постепено а неосетно из народног живота све више и већма губе, док најпосле посве не изчезну : и тада ће се моћи тражити у слојевима наслагања прошлости српске. Но кад је феудализам последња форма патриархалнога живота, које је онда предходна ако не прва форма томе животу ? Без сумње да ће нас поборници својине упутити на натурализам као феудализму предходну форму патриархалног живота. Нас ће упутити поборници својине, а ми ћемо да упутимо модерног законодавца на натурализам, да изучава онде природне ствари.

1 ) Књига II, глава II, § 3