Branič

814

Е Р А Н К Ч

бро.т 23 и 24

Натуролизал — феудлизам — каиитализам , јесу три фазе и форме из екоиомне организације срискога друштва. У историјском развитку српскога народа ове три форме појављују се наведеним редом, 1 ) а битно се разликују међу собом. Па кад су то разне форме, како се онда оне по наведеном реду развијале т. ј. како се развио феудалпзам из натурализма,. а како опет капитализам из феудализма? Пзменом форме што бнва путем реформе или револуције, ■разаројупи и уништавајући старе а подижући п стварајући нове форме п законе. 2 ) И заиста у овоме ногледу фоудални законодавац развио је особиту вештину, јер је народну иле.иетшпину претворио у властеосиу баштииу, а телгаке Саштџиипе који л;пп.1>аху нскада у божанственој слободи у феудалне работнике. 3 ) Процес овог иретварања назива се у историји српској иомероишавање 4 ) масе • иарода. Снлна п моћна властела притисла све земље тако да за слободног тежака места готово у свој Србији нема. Стари ј« 1 законодавац прави вештак, јер је створио појам баштнне и у властеоско.ј породици, где строго узевши пронзводње нн нема; што је баштину уншитио код тежака, то је за феудалпзам споредна ствар. — Модернп се законодавац у овоме иогледу староме ни приблнжити не може, јер је баштину уншнтпо свуд где ју је год нашао. Но у другоме погледу модернп је законодавац прави вештак, јер је рад претворио у робу, 5 ) и то под маштом некакве слободе Ј ) Роаства као нарочите спотеме економне оргмнизације у српекој исторпјп нема. IIрејем људски био јс код Сроа забраљиван кроз сна времена, и < матрао се као акт наспл.а и безакоп.а; а оваквог наснлника кад се стари законодавац докоиао најмања каана му је бпла, да се стрмоглав обеси. (Друш. зак чл. 104, 105, 153). — Иримере роиства налааимо само код некнх поморских вароши које су по страноче моделу оргапнзоване биле. — Српски владаоци су са оваквим варошчма често и за једиог чопека односе прекидалн. Роиство се не слаже са начелима сриског заједништва, начелима братства, слобеде и једнакости. — Они који доказују да је Феудални отрик роб, износе нам доказе скога двоструког незнаља: прво, да не знају шта је то отрок: а друго, да не знају шта је то роб. — Отрок има пмовинских ирава на земљу, и властелин не може да га одваја ни продаје — роо нема имовинских права, и може да се одвај 1 и продаје, — Феудализам и ропство то није једно и исто. 2 ) Разара закон — обичан пзраа у старим споменнцима 3 ) У работнике се рачунају најнижи редови : отроци, меропси и т. д 4 ) Обичан и.раз у старим сиоменицима °) Роба то је предмет имовине.