Branič

вро .Ј 23 п 24

Е Р А Н И Ч

,419

навале модернога реда и поретка. 1 ) Ова заштита истина сасвим је случајна и нехотична (јер феудални законодаван, имао је сасвим другу цељ и намеру), али .је тек права заштита , јер у наређењима феудалног законодавца крпје се неотуђивост тежачке имовине, што је овај ред друштвени вековима сачувало од аролетаријата.-) Овакво нехотично и случајно законско заштнћавање тежачке имовине налазимо у свој Србији феудалнога доба. Пролетаријат и фукара то су управо чеда модерне друштвене организације. чеда својине, чеда обести и разузданости економие. Мил је имао пуно право кад је рекао : феудална иородица ио следња је истори]ска фор.па иатриархалнога живота , јер натриархални живот и задруга заснивају се на начелима колективизма. овај нак условљава ограниченост имовпнске власти, а не на начелима индивидуализма и апсолутизма. Задруга заснована на индивидуализму то је злато бачено у Аезаи. Но кад у борби око ограничености и неограничености власти, као природног имовинског својства, баштину феудалног доба морамо већ да жртвујемо, и да признамо, да је она услед тада владајућих земаљских закона отуђивом иостала (што у осталом нико ни не одриче), онда је најпрече, да овај појам поклонимо модерном законодавцу, јер нама за наше испитивање дегенерисани појмовп не требају, а модерном законодавцу и овакви поклон може од велике користи бити, јер ће га феудализам п врховно господарско право феудалнога доба научпти , да је баштина појам о праву (а не конкретни појам и назив за, физичке ствари), и да особена имовинска својства потичу из устава земаљског и закона грађанског. Кад се феудализам сурвао, растопило се и сво феудално багитино ираво, а сељаци опет постадоше и остадоше баштиници својих непокретних добара , док није дошао модерни законодавац са својом имовинском системом и својим појмовима о природи имовинске власти и о слободи. У разно историјско доба и иојам економне слободе разно се разумевао и тумачио : Неотуђивост добара, а ограниченост имовинске власти, то Је стари појам економне слободе, јер стари тежаци нису могли себе да сматрају за економно слободне, кад ку&е, земље и т. д. немају. Продати земљу, то је било код њих грех и срамота: они ") Ток економног раавитка сам собом носи отуђивост и непокретних добара, ако се ово законима зема .Ђским не спречи. -) Модерни законодавац се за овакве ствари ни најмање побринуо није.