Branič

53*

Ш'ОЈ 23 и 24

В Р А Н И Ч

839

Апелациони суд усвојив ове примедбе Касац. суда, одобрио је пресуду Првостепеног суда, и ову пресуду Апелац. суда оснажио је и Касациони суд 20 Априла 1881 год. ЈУ2 1425. Као што видимо, сва се три суда слажу у томе, да ово нитање треба расправитп ио окштем пропнсу занона о наслеђу, само што Апелациони суд није за деобу пре пунољетсгва пасљедничиног. Но ја држим, да нрвостепени суд овде долази у нротивречиост, кад, тврдећи да је задруга између туженог Јанка и нок. Милоша црестала (са тога, што овај мушке депе „као по закону способне за продужење задруге и задружног односа није оставио", те на основу томе и досудио Јелици право на деобу) вели, да се тужени, као задругар пок. Мнлоша у овсм случају не би могао користити законодавним објаснењем § 523 грађан законика одиосно дела пок. Петрије, „јср ово паређење изрично одузпма само матери — удовиг^и — да насљеДи своје дете у задруаи ум/:ло. а Другим речнма, да је н речена Јелица по смрти свога оца Милоша умрла, тужителлеа, као мати Јеличина, по § 523 грађан. законика не би имала право на наслеђе, већ тужени Јанко, што сматрам за ногрешно, а тако мишљење првостепеног суда не слаже се ни са самом пресудом његовом, јер би се у том случају Јелица сматрала за задругара туженог Јанка, и овај бп се по смрти њеИој — Јеличиној користио § 528 грађан. законика. Позивању Апелац. суда на §§ 57, 516 и 519 грађанског законика, сматрам да овде нема места по томе, што се ови прописи одиосе на случај, кад би умрли задругар по себн оставио мушку децу а не само женску, као што је овде случај, а то се може видети н из §§ 517, 520 грађан. закоиика и др. §§ истог закона. Михаило А. Стојадиновић. - • • • # * КЊНЖЕВНОСТ !)е 1ЈоШеп<1ог$ Ргапг: Ј'г1ас1рељ <!<•, 1а роШи^ие. Јп(тос1ис1лоп а Ге1ш1е (1и <1гоИ; рићНс соп<;етрогаГп. ТгагћгИ: раг Егпе.ч!: Еећг. Натћоиг<г. Ј. Г. КГсМег, есШеиг 1887. 8° IX. 202. Год. 1869 нзишле су први пут Холцендорфљеве „Ргтејрјеп с!ег Ро1Шк (ВегНп. С. 0-. РМегНг^сће Уег1а§8ћисћ1]апс11ип§),: На десет годнна доцније изашло је друго издање, и тек данас имамо у рукама фран цуски превод, коме ће за кратко време следовати и енглески.