Branič
V
840 В Р А Н И Ч број 23 и 24 Кад се узме на ум да писац. својим гласом данас стоји на врхунцу нравне науке и кад се томе дода, да је његов сиис резултат дугог и озбиљног проучавања (у самом делу има преко 870 туђих употребљених списа) опда на први поглед изгледа мало чудиовато, да су и Французи и Енглези тек сад дошли на мисао, да дело преведу на своје језике. Но то батп говорп у прилог ваљаности дела. Из тога се самог види да оно није ствар тренутие важности или сппс овога или онога правца, но рад за чије разумевање треба дулсег проучавања и с којим се озбиљан читалац тим већма спрпјатељује тнто га впше чита. Пшпући ,.Начела политике", велн он у посвети гог дела своме оцу, „ја се нисам питао. да ли ћу у њнма остати свуда једномишљеник оних, којима сам у практичном животу најближп или Побијаги оне, које сматрам за евоје противнике. Мени је било стало само до научиог ислитивања." Ми не можемо да разумемо зангго овај сцтт-предгопор (мосвета оцу) нијс пзишао и у франц. преводу. Остављајући да доцније у нарочитом раду изнесемо назоре и закључке пишчеве у погледу политике. ми ћемо сад овде дати у кратко само преглед онога, што се у делу налази , а мислимо да тиме чинимо услугу читатељпма „Бранича" тпм пре, што у данашњој светекој књижевности допста нема дела, којс би с таквом јасноћом, у таквој краткоћи и с таквом прецнзношћу било у стању да полчп опога, коме је до праве поуке стало. Писац расправл»а у првој књизи свога дела (1—50) „Предмет политике'' расправљајући у глави I Политику као науку у II Политику као вештину владања а у III Везу нзмеђу политике као науке и политике као вештнне владања. Друга књига се бави „правним и моралним начелом политике" (51—109.); њена ирва глава проучава односе између позитивног права и политике, друга сукобе права с практичном полигиком, а трећа односе пзмеђу морала и политике. Трећа књига има за предмет: ..Државни циљ као начело политике" (113—202); њеиа ирва глава се бави идеалним циљем ошпте државне науке , друга и тџеКа стварним, четврта нроучава друштвени културни циљ (одн. задатак) државни, а пета и последња гледа да све те поједине задатке и циље доведе у извесан хармоничан склад. У данашњем времену опште политичке трзавице код нас, у данпма, кад готово еваки појединац хоће да води неку политику, која је то на жалосг само по имену, читање и озбиљно проучавање овога дела бар од стране онпх, који знају који од страних језика било би можда од веће користи но што се то обично мисли.