Branič

Б Р А Н И Ч

1>Р0Ј 1 И 2

Ми пе можемо унапред прорећи судбину овоме закону; али можемо га још сада анализирати и оценити његов уплив на правосудство наше. Да од вредности судијне зависи доброта правде и лековито дејство закоиа, о томе нема сумње. Судија треба: да знаде п текстове закона и људе. да је учен и разуман, да су му и< питивања дубока а дух правичан; он, једном речи, треба да је способан за изналазак истине, и куражап у изрицању правде. Свака његова пресуда доноси једноме радост а другоме жалост; алп то њега не треба ни мало да потреса; он треба да је неутралан п независан; и ако он при суђењу не буде имао у впду ништа друго. до само оно што је право, без призрења на личпости. онда је он истински независан. Два су. дакле. својства неизбежно нужна за судију: ннтелнгентност н независност. С)д начипа избора и наимеиовања судија зависе усиешна средства, да се ова својства запста пронађу II открију. Писаоци, који су овај иредмет развајали и нретресали, у главноме деле се на двоје: једни се заузимају за карактер, а други за нросвећеност духа код суднјскога занимања. Једнима је идеал судија, који је провео век у томе занпмању, и који не мора за то бог зна како да се спрема и сувише брине. него само да је скроман, и да има нарави п врлине очинске; а други хоће да впде у њему адвоката најббљега у својем реду, који ће ставити на службу правди искуство н чувено, добро име својега живота. Законодавство, које би учинило. да у службу судства ућу оба ова разна елемента, као једнако корпсна за његов састав, — учинило би иешто дивно. А како је наше законодавство уредило: услове за прпјем у судијско звање, начин бирања и наименовања, одговорности, плату и унапређење судија? (Наставпће ое.)