Branič

БРОЈ 1 II 2 Б Р А Н II Ч о1

0 Ш1ЖШ СУДСЕ1Х ОСУДА КР1БИЛНИХ НАПИСАО л сЕ.

У законима свију земаља има често много наређења, која се у практици или врло лабаво, или никако не примењују. Чеето оиет остварење многих законских наређења зависи од онога, што се доцније, за извршење закона, административним иутем нареди. Административне власти не могу, истина, да допуњују законе, али оне су увек дужне да се старају за тачну п правилну примену закона. С тога је н примена извесних законских наређења врло често онаква, какве је мере за то 'администратпвна власт предузела и каква је правила она у томе погледу пронпсала. Ја би желео да привучем пажњу читалаца овога часописа иа неколико врло зиачајних наређења нашег казненог закона, и да заједнички разгледамо, да ли је прпмена тнх наређења увек осигурана, какве се незгоде због њиховог неостварења јављају, н шта би се могло учинити на да се њпхово остварење увек ујемчи.

& # '*

У глави V • о олакшавајућим и отежавајућим околностима, § 65 казненог закона, пошто је напред изрекао начело, да је злочинство или престуиљење веће или мање, према томе ако има отежавајућих околности, у засебној једној тачци вели: „За особито отежавајуће околности сматраће се ако је кривац за друго злочннство или преступљење већ био кажњен." У главп VII 0 поврату, а у § 71 казн. закона, велн се, да ће се изрећи строжија казна у случају новрата у злочинствима или преступљењима, н то тако, да суд може кривца осудити не само на највише што му закон за његово дело доноси, него му ту казну може увеличати сајош једном њеном половином.