Branič

32

б р а н и ч

бро.т Ј. п 2

Нпко не сумња у умесноет оваквих наређења. Давно је већ постало очигледно, да је н ираво н целисходно, да казна буде снажиија и што је могуће осетнија за онога, који је већ ранпје греишо, но за онога, коме се суди ирва погрешка. Закон одваја оне који су ранпје учинилп неко кривнчпо дело, па после учине друго ново кривично дело, — особито отежавна околност, од онпх који два нли внше пута учине крнвично дело истога рода — поврат. У оба случаја закон изрнче повећање казне. За нас овде нпје од значаја ова раздика. Из сноменутих наређења ми изводимо ово: кад се пред судом налазн кривац, који је раније био осуђен за неко крпвично дело, судија има да нримењује тежу казну, но кад је пред њим кривац који је нрви пут погрешио. Да видимо сада, да ли је учињено све што треба па да примена овога наређења увек буде могућа,; да ли има сигурна начина код нас да се дозпа је ли неко био раније осуђен? У закону не налазимо ни једно наређење, које бн уиућпвало где и како да се то сазна. Све што у том погледу налазимо, то је, да ће суд кад пресуда извригаа иостане, осуђеног спровести полицијској властп и послати пресуду на пзвршење (§ 280 казн. иост.). Једну само административну наредбу налазимо, но и тој је цељ, не да осигура сазнавање о ранијем животу кривчевом, већ та је наредба донесена у цељи прибирања грађе за судску статистику. То је наредба да окружнп судови воде списак крпвичних иредмета. Правила како ће се ови сппскови, како за кривичне тако и за грађанске предмете водити, нздата су првп пут циркуларом од 20 Фебруара 18(»4 год. АБр. 881. Доцннје су мењата; а 23 Фебруара 1853 г. АБр. 553 први пут су нослати Формулари но којпма се судови у гоме управљатп имају. Ови су Формулари доцније мењатп, нроширивани, и сада наши судовн имају врло лепе Формуларе за бележење судске статистике. На жалост судови необраћају статпстнци својих послова онаку пажњу, коју она заслужује, а нн мпиистарство правде не стара се да се прибпрање статпстичке грађе код судова уредно н правплно вршп.