Branič

БРОЈ 1 и 2

Б Р А Н II Ч

41

прахстичних криминалиста, да се кривичии извод за свакога кривца поништи, ако он за десет годипа по учињеном кривпчиом делу — односно по пздржаној казнп. не учини ново кривично дело. Друго мњење, коме се п ми придружујемо, иротнвно је овакоме поништају кривичног извода, јер закон овлашћује кривца да може тражити повраћај права, судом због злочинства изгубљених. Кад кривац успе да судом права поврати. иестаће и његовог кривичног извода. ❖ * Тако бн се, држим, н код нас могло, по примеру Француском, уредити бележење крнвичипх осуда и на тај начин оснгурати контрола над онима, који учине кривицу и за њу буду осуђени. Ово се може наредити законом а може п наредбом минпстра нравде. Мииистар иравде позван је да се стара о иравилном администровању правде, а овом мером баш се на то и иде, да се оснгура тачна и правилна примена нравде. Сличио кривичним изводнма могли би се бележити и код нас нодаци и за оне који су иод стечајем нли старатељством, јер су и они извесних права лишени. Посао овај не бн био много комплпкован. Једино би у почетку било тешко, што би се за извесан број година у назад — 10—15 годпна 1 ) морао овај извод нравити. За по'следњпх неколико година могли би изводе начинити сами судови а за раније године могли би се овн изводи начинити код казненнх завода. Еаљало би само за тај посао нридати казненим заводима но једног пли два окретна судска иисара, који би тај посао брзо п тачно могли пзвршити. Тако бп за кратко време могли имати сигурне податке о свима онима чија је нрошлост забележена у судским крпвичнпм актпма, и о онима којп су по закону извесних права лишенп. Једнна би озбиљна незгода код нас за остварење овога била односно иступа, које би требало прибележити, јер пс-

'-) У Франдуској је то учињено за 20 година у назад.