Branič

БРОЈ 1 и 2

Б Р А Н И Ч

51

1. Да ее да грађевинеки материјал бегунцима који се буду вратили, те да подигну куће и цркве које су Турци порушили, а да им се осигура и издржање док не буду у стању сами да зарађују. 2. Све док подела помоћи зависи од турског комесара, дужан је овај да се споразумева са мешовитом комисијом о свима мерама које мпсли да предузме, како би се тиме показало да се озбиљно примењују предложене реФорме и да се контролитпе њихово извршење. У тој комисији нредеедаваће Херцеговац хршнћанин, а има се саставити из иоузданих уроћеника обе вере. 3. Да би се избегао сваки судар, бар док се не умире духови, саветоваће силе у Цариграду да се концентришу турске трупе на извесним местима, која се имају споразумно одредитн. 4. Хришћани задржавају оружје као и мусломани. 5. Консули или пуномоћници сила контролисаће примену реФорама у ошнте, а нарочито повратак бегунаца у првашње стање. Али ако примиријепрође, а старање сила остане без успеха. опда су три царске силе мишљења, да би нужно било придати њиховом дипломатском раду санкцију мера које би јаче дејствовале, а које би се споразумно употребиле у интересу општег мира — да се устави зло и спречи његово развиће (ропг агг&ег 1е та! е* еп егаресћег 1е с!еуе1орретеп1:). Овај меморандум, који је Турску хтео да сачува од ошитег пожара, да је сву не обухвати пламен. који је захтевао за подјармљене хришћане гарантије а не празна обећања, а који је међутим показивао озбиљне заједничке намере великих сила ако не буде поштован — Француска и Италија драговољно усвоје, алп не усвоји га Енглеска због онако оштрог завршетка. Таквим држањем Енглеске еслабљена је снага меморандуму и био му је одузет значај ошпте-евронског акта, па за то држале су тројецарске силе да га не вредн ни предавати у Цариграду. У толпко више, што је у