Branič

52

б р а ii и ч

нрој 1 и 2

то време (30 Маја 1876) бпо збачен са преетола Султан Абдул Азис, а његов последнпк Мурат II показиваше се вољан да предузме извођење знатиих реФорама. Овај опег у скоро полуди, а наследи га (31 Августа 1876) његов браг Абдул Хамид. (Наставиће се.)

ИЗ СУД.НИЦЕ I За кривице из § 222 крив. зак. ие тражи се вредност, оие су ..8п1 ^епепз" (одлука опште седннце касацноног суда) А. Д. редов, П. Ц. наредник и Ј1. А. слуга онт. II. оитужени су и то: А. што је по паговору II. украо нз ншнког држ. цајгхауза оџакова јечма и 3 џака мекиња па их преко градског бедема додао Л. који је покрађу натоварпо на кола ГЈ. и понео овога кућн. !1окрађа вреди по процени 25'52 д. Први је суд осудио ове оптужене подведавшп кривицу под одредбу § 222 тач. 5 и 8 крив. зак. Но по незадовољству оптуженоГ II. Анелацнони суд узео .је да је дело оитужених кажњиво, ирема вредмости н начшп/ извргисња , по § 391 крив. зак. на је опт. II. казнно са месец дана затвора. На ову пресуду Апел. суда пзјавио је жалбу државни тужплац и тражио, да се оптуженици казне по § 222 кр. з. Касац. суд поништио је прву пресуду. Апел. суда са ових разлога: „Између крађа, које наш закон, нрема малој вредности ставља у ред простпх крађа и оних које се, без обзира па вредност. извршују на опасан начпн и које закон назива опаснпм крађама, обележио је у § 222 крив. зак. један низ крађа, које строжије казни од простих а блажије пак од опасних. За ове крађе нијс меродавна вредност. већ начии на који се и место на коме се чпни крађа. Тако и у овом случају, само за то, што се на ту крађу више њих лица договорило т чгши, да ова крађа долази, према наређељу тач. 5 и 8 § 222 кр. зак. у ред онпх крађа, које се казне. строжије од простих. Према навсденом, Апелациони је суд иогрепшо, што је ову крађу, према вредности ставио у ред иступних крађа, кад се, као што је наведено § 222 кр. зак. не тражи вредност."