Branič

БРОЈ 1 и 2

Б Р А Н И Ч

Аиелациони суд иијс усвојио ове примедбе, већ је дао иротивразлоге. Ево и љих: ,.Код свију крађа, било истушшх било преступннх, законодавац тражи и вредност тих крађа, и према вредности увршћује их у иросте или истунне ; а само код опасних крађа, закоиодавац се не обазире на вредност, већ само тражи, да су на опасан начин извршене. Прописи § 22\, 221, а; 223 и 391 кр. зак. то изрично тврде, Ј е Р У § 223 кр. з. законодавац изрично каже, да се не обазире на вредност украђеног предмета, а у осталима на против, изрично тражи, да се означи вредност. Пропис § 222 кр. з. истина не спомиње ништа о вредности украденог предмета, али се то иретпоставл.а, пошто тај пропис није ништа друго, него продужење прописа § ^21 а, кр. з. у коме је законодавац проиисао само строжију казну за оне који крађу учине, под наведеним тежим околностнма ; — према чему, Апелац. суд не може се сложити са мишљењем Касац. суда, да у крађама нз § 222 кр. з. није меродавна вредност, јер да ова није мородавна, законодавац би изрично казао, као што је то урадпо код опасних крађа у § 223 реч. закона. У овом даном случају, оитужени су учиннли крађу ноћу али од вредности у 2г52 д., дакле мање од 200 гр. ч. и по теме крађа је ова нрема вредности иступна н казна за исту прописана је у § 391 кр. зак. нод који је закон и суд овај подвео кривпцу оптужених." Касациони суд у својој општој седппци од 19 Окт. 1887 № 3571 није усвојио против-разлоге Апел. суда. већ је узео, да су приметбе његовог одељења од 30 Септ. т. г. Ла 3338 саобразне закону па је иозвао Апел. суд да поступи у смислу истих, који је то п учинио али је само иовисио казну свима оптуженицима пресудом од 24 Окт. т. г. *№ 1906 коју је оснажио и Касац. суд решењем од 20 Нов. т. г. ЛЗ 4089. Саопштио Св. Ј ћ

II Увкрење оиштинско о устуиању оиштинске земље еиротним грађанима треба ценити ио § 56 шумске уредбе, као и ио осталим њеним ироиисима који се односе на иостуиање у таквим случајима. (ОДЛУКА ОШИТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Неки В. и II. браћа Марковићи туже г. Св. Ж. нз Алексинца због пречег права нанлате из новаца добивених од једног нродатог винограда, наводећи: да је њихов отац умрли Марко дуговао некоме Таси извеену суму, па овај Таса пренесе своје ираво наплате на туженога Св. Ж. по чијој се тужби и прода поменути виноград. Али