Branič

бб

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 1 II 2

љихова имања добијени, — за то преиначи пресуду првога суда и пресуди: да ср тужени Св. Ж. као пријемник права Тасиног одбије од полагања права на новац добијени од тога продатог винограда. Еасациони суд по жалби туженога Св. Ж. у своме II оделењу 24 Августа 1887 нађе, да ова иресуда Анелац. суда не одговара закону са ових разлога: „Да би уверење општинс иопшичке од 12 Фебруара 1^83 г. имало закокске вредности као доказ о уступању општинске утрине, или земље у ошпте, сиромашним грађанима својим, требао је суд да га ценп по § 50 и осталим наређењима шумске уредбе која се односе на такав поступак, у толико нре у овоме случају, где се власт општинска, у поменутом уверењу своме, познва на наређење среске власти, али не каже ни од кога је дана ни године, нити то наређење подноси тужилачка страна у одбрану свога права, а у поменутом § 56 стоји, да ће срески начелник издатн лицу, коме се овакав поклон чини, писмено, да му се та земља уступа на уживање; н ако ово лице хоће, да та земља — ноклон — ностане његова својнна, треба да иостуни накнадно по § 57 исте уредбе. Осим тога, кад суд узима за неки доказ на штету тужене стране, и уверење општпне лалиначке од 21 Марта ове године, требао је да пма у внду § 314 грађ. суд. ност. јер је то уверење поднесено после изјављеног незадовољства а на рочишту кад се, по тражењу апелационог суда имала само да одреди вредност спорног имања, и према томе аоложи такса. Овакав накнадни извиђај имао се ограннчити чисто на питања изнесена од стране аиелационог суда, а не н на друге околности, на које противна страна нема прилике да одговара. И кад се аиелациони суд при свему томе упустио и у оцену овога уверења, није требао да при тој оцени изгуби пз вида и интабулационо уверење судско у акту под Бр. 101У на које се позива и нрвостепени суд у нобудама своје пресуде ; па кад се из истога уверења види, да је устуиилац нрава Таса (а не тужени Св. Ж. као што суд тај иогрешно наводи) ставио интабулацију на имање Марково, где се сиомињу и виногради још 1859 године , ондајесуд према томе требао да одреди праву вредност општинског уверења којс вели, да је те 1859 године раснродато све имање Марково, пмајући при томе у виду, да овакова уверења треба да су од стране оне власти, која. је ту продају извршила, што овде свакојако неће бити власт општине лалпначке. Најносле кад и апслациони суд наводн у побудама своје нресуде да се протоколом лицитације од 11 Септембра 1884 КБр. 2310 и решењем суда окр. књажевачког од 6 Марта пр. год. Бр. 1019 доказује по § 187 грађ. суд. пост. да је на јавној лицитацији нродат