Branič

врој 3 п 4

труд II иосредоваље. Комисионар у гоме ее разликује од пуиомоћиика по грађапском нраву. као н у овоме. што комисионар обпчно иредузима наручени му носао, не у име свог паручиоца, већ у своје име (§. 58. тргов. зак.)', и услед тога ностаје комисионар новерилац или дужник трећих лица. са којима је нослове закључио. Нрло често за трговца је корисннје да набави робу преко комнсионара. Нарочито маи.и трговци, у опште. ие могу да набаве робу непосредно од Фабрнканта. Кад наручп кпмпспоиару да за и.их купп 1 »обу пз Фабр .ике. онда они доби.јају Ј >обу за јевтинију цену но што би добилп од трговца у велпко, којп тражн да скупље прода од Фабричне цеие. 1/Гстпна, комисионар за свако своје поср'едо4ање паилаћује ее. али је ова награда ман>а од користи коју трговац има шт<> је иотребну робу набавио пз Фабрике. Комисионари прод-авци. којн се обпчио баве тиме да туђу робу иродају. од врло велике еу користи за тргог.нну п трговце, јер они обично иабављају трговцима, који су пм робу иослалп, нотребне капптале плп кредпте, којн су пм нотребни да би своју радњу моглп нродужитп, док комиеиоиар иослату робу нрода. Тако н.нр. Фабрпкапт. којн је произвео велику количииу робе, на не може нсту одмах да ироДа. а нотребује иове капптале за продужење радње, шал.е пзраћену робу, плн један део, комисионару, а овај му на нослату робу даје потребну еуму иоваца или отвара кредит. Трговац који је уложио сав свој каиитал у своју трговину, суве шл.пве, лој, вуну итн. неб]1 могао нншта предузети, док Куп.л>ену робу не нрода. а овако он ношл.е робу компсионару са налогом да нсту прода за извеспо време п цену. а компспонар му на нрпм.нену робу даје новаца, тако да еа овим новцем може евоју радн,у иродужнтн. Комиспоиар пема да ее бојп од нпкаке онасноети нли штете, јер ио §. 59. тргов. зак. компсиоиар. којп је дао новаца на робу нослату му ради продаје за рачун паручпоца. има ирвенствеио ираво да своје новце с пнтересом н трошковпма измпри пз вредпости робе. Ако Комисиоиар неће нншта