Branič

I

Г.РОЈ 3 II 4

В Р А Н И Ч

тује њену прнроду, на је закоником и еанкционпше. Свака сиетема има евојнх оеобнна, својих иравнла и закона, по чему се системе п разлпкују међу собом. Законодавац који регулшпе имовинску систему у опште т. ј. по свима њеним својствима, мора да регулише у ис.то доба и деобу, јер само пзвесно начело деобе својствено и ириродно је извесиој имовинској системи. У Фактичком друштву неком деоба увек бива по законнком нрописаном току н реду, а не обратно: да деоба сама ио себн мења и регулише устав земал.ски и закон гра1)ански. Дао бог и стари а и модерни законодавац бејаху свесни својих имовинских система. (старп законодавап, свестан је баштине и колективизма, а модерии својине и ннднвндулизма), те је сваки од њих остао доследан своме имовпнском појму, а својој спстеми прнродну и својствену деобу закоником је ирописао и регулисао. х ) Одстунање од ових основннх правила и начела науке само је недоследност законодаваца, а иотиче из незнања и иепознавања нојава а бркања разних имовинских система. Као нример овакве недоеледностп, незнања и збрке, могли би да наведемо указ намесништва од 18 Јула 1839 год. Овај указ немамо у свој опширности његовој, да би га могли нодвргнути тачној анализи и критицп, али нз иачела која еу у њему изложена, јасно се внди, да овај законодавац ннје разумевао нп народни живот, а још мање разне имовинске системе. Овим указом хоће код Срба да се уведе сиетема аисолутно недељаве имовине, јер се указом наређује, да се сваки задругар, који самовољно без дозволе власти из евоје задруге иступи, и свој део узме, суду као кривац спроведе, — начело које досадањи стенен ирпватне производње већ по себп не дозвољава. Овај закоподавац рад је батннама да прпмора српски народ да живи у задругама. — Још смешнији је овај законодавац по томе што ни сам незна шта хоће:

!) Једино § 121 грађ. зак. омакао се елучајно модерном законодавцу Онај иараграф пеприродан је недонесеној својина Раздике измсђу §-а 121 и §-а »17 види у Еволуциуи српске задруге стр. х?—1.