Branič

94

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 3 11 4:

не глодајућп на стенене и односе њиховог међусобног сродства. Сви чдановн иородпце имају једнака права на пмовину, те ирема овоме свакоме се одређује једнаки сразмерни део. Код својине паиротпв деоба је правпло, и мора увек да се вршп кад некп члан породпце, који има имовинских права 1 ) умре, ако не стварно оно бар фиктивно нлп пдеално, и то према броју синова. Према овоме код својине власт имовпнска сама се по себп п ирироди својој непрестано цена и делп т.ј. грана после смрти свакога оца, а сгварна деоба случајна *е ствар, бнва кад члановп породпце то захтевају. а врпш се ирема ра; грањавању пмовинске власти (но коленима). Из овога лако се може увидетп. да законп о носледетву н законп о деобп у нотпуној међусобној везп и сагласпју стоје, с тога је нзлишно много објашњавање деобе, кадјето спстемом пмовппе особито наследством по себп и у напред одређено. 2 ) ]\од баштпне наследство је колективно (као што је и иојам о пмовини), што значи, да код баштине модернога наследетва иема, јер свакп члан нородице већ својпм рођеп.ем имовпнска нрава задобија, ночем пмовпнска власт сама по себи п природи својој у педел.нвој целпни нрелази са поколења на иоколење, а чланови породнце имајући једнака права на нмовину. кад деоба елучајно нас-туни, имовину деле нрема случа/јном броју мушких глава, — а код својине напротив пмовннска права задобијају се тек после смртп очеве, а деоба се врши нрема модерноме наслеђпвању т.ј. разграњавању пмовинске власти. Трагова и доказа о старој деобп имовине по главама (што је нриродно п својствено колектпвизму) имамо у свима старим законицпма.

! ) Синови :ј:| живота очева немају нрана на стару нмовцну. 2 ) Слсдствено озомс глава XIV гра1>. закоиика у којој се говорп ј деоби, одвећ је кратка. — Да иак ието начело деобе како у модерној задрузи тако и у модерној инокоштинп влада, јасно је иеказано у §-у 527 где ее всли: „У случају наследства и деобе у задру.чи ваља ноетуггатн но општем пропису наследства и деоСе." —