Branič

БРОЈ 3 II 4

Б Р А Н И Ч

Једанаести након (глава) пољичког статута говори о делењу. Овај иакон (глава) има три члана (29. 30. 31): Из чл. 31 јасно се види да је интегритст код баштине колективизам, јср сс каже: И да браКа али инп деоници докле се год не ранделе. тада п.н је све заједно оипено. Чл. 29 гласи: ,,Где се деле браћа ближна или даона или скнови од оца шш иних блнжика, којима се подоба разделити, тада ако је благо гпбуће (покретпо), то јс лако ираво раз делити; него само ако би сода или провижиун од господе (особспа нмовнна, крИкја), то грс оној глави комс јс и пнсано." Чл. 30 гласп : „Ако ли је племенштпна (баштииа) има поћи на главе, п нма бнтп (нај) млађсму старо опбиштс . И када се разделе нраво. тада има свак своје држати. П ако бн се носле иоделлшали али иомпривали, вољан је свак нодељивати ваздан. п иримиривати кад му год драго; него свак је вољан статп на својој /кдребеници." У §-у 31 ■■>((кона иа Ђојену граннцу јасно сс каже даје иатриархалнк жпвот граничара ааснован на народном обичају 1 ) и да се овај живот нод нарочиту заштиту закоиа ставља. 2 ) Из разних параграФа, особпто § а 1(5, §-а 32, §-а 34 ит.д. јасио се види, да јс овде имовииски интегритет колективизам. — А § 40 гласн: „Ако при деоби овај или онај део породпце некоме члаиу неће право да призна и да га ирими, т.> је општински одбор обвезан, да деобу целокунне заједничкс имовпне нзвршн, у колико сс то сазнати може, 3 ) према броју мушкпх глава. и У иогледу деобе најннтерссантнијп и пајоригииалнији је Душанов законик. Овај законодавац само вели баштина и баштнно тграво (чпме је имовински ннтегрптет одређен) а о

*) Разуме- се срш-ком, дакле ие римским законииа. 2 ) Ово је дакле ирттдегаја и изуаеће од оиштих луетриских закона. 8 ) Овде нам ваља нриметитл, да еу оми чланови породице, који су без дела из своје задруге истуиили, имали право на аонраиак у евоју задругу према §-у 48 граничарског закона. А § 39 (тачка 3) наређује, да ее и ови чланови при деоби у внду имати мсрају.