Branič

90

деоби неће ни да говори, јер је њему деоба имовине тхо главама у толиком степену ириродна, да он о другој каквој деоби (н.пр. рпмској) п незна. 1 ) Да се пак п у Душаново доба имовина делпла тхо главама јасно се впди из чл. 49 197 па и 82 његовог законпка, јер се у овим чланцима каже, да отац дели имовину са спновпма евојим. што је карактеристично за баштину, а што се битно разлпкоје од деобе ттмовпне код својине. 2 ) Најпосле као доказ старе деобе моглн би навести још и то, што п данас у српскоме животу виђамо и налазимо примере деобе пмовиие ио главама , што је ненриродно својини т.ј. модерно-римским иојмовима. Излишпо је да наводпмо овде Формалне доказе о деобн имовине ио коленима код својине, јер је ова модерна имовина свакоме довољно позната. Ко хоће о свему томе тачно да се увери, нека проучи главу XIV грађанског законика , пека проучи и главе XV, IX п XII које са главом XIV у најтешњој везп стоје. Но кад особена имовинска својства стоје у међусобној органској везн, то ће онда и свакп ланк знатк, да у неком извесном друштву деоба мора увек да буде по имовинском, системом прописаиом а закоиима земаљским санкционисаном и регулнсаном, реду. У сваком особеном и нарочитом земаљеком закону владају особена и нарочита наређења о деоби, која су имовинској системи и природиа. I Јад се имовинска сиетема т.ј. устав земаљски и закон грађански мења, мења се и начело деобе. Стара имовина баштина .је, па ма земља и једну педљу велика била, па ма на тој имовини само један члан породице био, 3 ) иа најпосле баш и тај један не био, 4 ) ') Сам појам баштине и колективизма ноеи собом деобу имовни по гдавама. 2 ) Код евојине вдада индивидуадизам имовинскоЈиекључавање. 3 ) И код задруге и код инокоштине влада један н исти имовински појам, уовом случају баштина. Кад нема ниједног члана, онда се ого зове ауста баштина.