Branič

1

БРОЈ 5

Б Р А Н И Ч

139

корупцију, и онога, који је најелободиији, јер он неће никоме да се .покорава, Хоћемо да су судије добро плаћене, па макар пх бројно и мање било, али хоћемо и строгу одговорност њихову, и слободно јавно критиковање њиховзх пресуда. Једном речи, ми хоћемо независну правду, еа виеоко уздигнутом судском влашћу, која ће пас заштићавати на часном нуту нашега живота, и у личности и у имовини. х )

ЗЕДЕИЗДт К10 ПОЛКТИЧК а , кгнвица Егра,авхш:-ч:^а. стзт-дзагјо, к:з и ^еЗђзт-^тар. права. /А ЛЕКСЕ 'рА ДУДОВИЋА па.тиц. комесара Ни једно у кривичном закону свију држава као кажњиво означено дело, није у своме појму иретрпело више измена, као дела, која скадају у ред иолитичких кривица. Још се и даиас научари не слажу у тачној одредбн, која дела треба сматрати за политичка кривична дела. У новије доба ме1,ународним уговорима означује се која ће дела уговарајуће стране сматрати зг иолитичка крив дела. Политичка кртш. дела имају ту чудновату страну, да сви законодавцн за њих ирописују најстрожије казне, па ииак

т ) У II деду овога реФвратл, на страни 26 »Бранича" од Јануара ове године, посде етава, који гдаси: „Наше законодавство дуго се устезадо да ову невавизност судијама привна и ујаичи," треба -л дође овај став, који је едучгјнв изостао, и који гд»си: „Иа ни уставотворци од 1849 годиие нису бог зна шта у овом логдеду учиниди с & онгм, што су у члаиу 105 устава казади само то: но судија не може се датп, сулу, док не одобјри касац. пјд , а кад овај одобри, онда суде редовни судови. Сем тога у I деду, где је реч о орг .низацији нарочитог суда ио закоиу од 11 Јуна. 1864 год. их суђење суднја великог суда, ивостављена је, иревиђењем реФерентовим, нажомена, „да је овај нарочитн суд когао еудају да осуди на казну, бив да еаслуша &егову усмену одбрану, иросто на оенову чни,еног ппсменог пзвиђаља и прииетих доказа" (§ 6 «акоиа). М ојшмо чнтаоце да ово прибгдеже ма дотнчним местгма. РеФер.