Branič

140

Б Р А Н П Ч

ВРОЈ 5-

.чависн од разнпх прилика, хоће ли учинилац тога крпв. дела у пркос јасној законској одредбп бнти кажњен. Сви законодавцн на основу начела нзложеиих у крив. праву, кажњавају полптична кш1в. дела, н све државе на основу начела усвојених у међународном праву узлмају политичког крпвца у заштиту п дају му могућност да избегне казну. ТТТта нише, политички крпвац може и у својој државп према иојављеним приликама бити заштићен од казне за учињену кривицу. По себи се разуме, да то зависи од усиеха иредузетог дела. Кад нроучимо начела, која владају у овом погледу у међународном нраву, и иачела која постоје у кривпчном нраву г наћи ћемо и у једном и у другом праву њихово оправдање. Држава као правна личност има природно право на слободну ексистенцу и нраво, да слободно вршп све оне радње које су неопходно нужне да постигне цељи, ради којих она н постоји. Као год ирема сваком ириватном лицу тако се и према држави може учинити дело, којпм се она вређа. У самој стварн државу, као преставницу правнога поретка врећа свака крпвично дело, али ту ваља разликовати да ли се држава посредно или неиосредно вређа. Са политичким крив. делима напада се неносредно на државу, а са осталим крив. делима држава се само посредно вређа. Дела, којима се непосредно наиада на државу или су управљена на саму државну ексистенцу, којпма се дакле напада на њену личност, илн су управљена иротиву државне радње, које она мора вршити ради постизавања своје цељи. Наука кривичног права признаје дакле и држави право, да се брани од тих напада и да гони учиниоца тога крив. дела. Докле кривично нраво признаје држави право да гони политичког кривца, дотле међународно право свакој државн признаје право да заклања политичког кривца. По међународном праву свакој држави припада право, да не само својим поданнцима, на своме земљишту, већ н странцу, који је дошао на њено земљиште даде заштигу од гонења стране државе ако га страна држава гони као политичког кривца. За полигичку кривицу може се сматрати само оно дело,