Branič

КРО.Ј 6

В Р А Н И Ч

179

Када се иак производња развија и усавршава, тада постепеио и диФеренцијаЦија све више значај друштвених делова и органа добија, следетвено овоме и интеграција други вид на-се узима, а целокупна система све више тежи да прави јавно-правни значај задобије. Постепено избијају и ничу Фабрички и други разни закони, који су саставни делови јавнога права неке земље, а којима је цељ, да економно самовољство и модерну слободу ограниче. Али ни тиме није највише савршенство економне организације постигнуто, нити је тиме економни живот у еволуцији својој до краја и врхунца дошао. Виши ступањ Формалнога савршенства састоји се у томе кад имовина у државне или друштвене руке пређе. Овај преображај, код неких народа, а по неким гранама економног живота, налазимо већ и Фактички оетварен. *) Модерни законодавац у свом грађанскам законику нарочито §-у 196 доказује, да је и оваква државна или друштвена имовина још својина. У самој ствари иак оваква имовина чини средину и прелаз од индивидуализма ка колективизму (друштвеном). Као индивидуализам она је до крајности иаказана и накарађена, и изгубила је главне карактере и особине своје: нити је наследна у модерном смнслу, нити је индивидуа Фактор имовински, нити се нродаје, а најпосле не цепа се и не дели се. Као колективизам она је опет недовршена и недонесена; јер припада држави као правном лицу, и јесте као неки Финансијски извор, — а није друштвена имовина у правоме смислу. Потребне су још неке измене, те да се ова имовина у нрави колективизам претвори и преобрази. 2 ) Преображај својине у праву јавну и друштвену установу и имовину може да буде реФормом или револуцијом. Нека поборници својине изврше овај преображај како хоће (или реФормом или револуцијом) у крајњем реду мораће и

1 ) Нарочато код саобраћвјних средстава, као што су : телегра#и, поште, жеЈБезнице и т. д. *) Које еу те измене, то ће и поборници својине лако моћи да погодс.