Branič

•181

нп најмање се за самосталност, независност и ирпродни положај личних еиемената у друштву побрпнуло ннје, нптп пм је ово законима земаљскпм ујамчило. Задатак је овог права, да уклони све препоне слободном п пеограппченом кретању међу елементима т. ј. да етворп такве услове и такво земљиште. како ће економнп рат н борба што већма моћи да бесне п владају; елементпма пак остављено је, да ее сами по еебп слажу п распоређују, како економнп рат и борба собом доносе. Шта впше ово право поставл.а правила и проиисе тој борбп п том рату. У модерном друштву економии су односп онаквн, као што су код днв.вака нолитички и друштвенн одиоси у опште; с тим још додатком (на жалост), што економнп рат и борба пмају овде још н иозитивних ироииса п одредаба,— што је тек прави доказ највећег дпвљачког економног етања. 1 ) Ненриродни односп п економно дивл>аштво добили су овде потпуног правног чак п политичког 'значаја што је опет највећа брука за модерно друштво. И тако ни у Формалноме ни у прнродноме погледу не могу се поборници права сопствености, поборници модернога економног реда и иоретка у друштву много разметатн, најмање пак поборници сриске недовршене и иедонесене својпне. Природни економни односи н нрпродно економно стање постоје код данашњих Срба само у толико. у колико је капитализам неразвпјен, у колико се трагови старог баштпнског права опажају. 0 савршенству економне оргашшације данашњих Срба нећемо пак нп да говорнмо, јер је ово нека збрка између етарих српскпх и заиадних римских појмова. Данашња ерпска економна организација то је уираво ирелазно стање од (породичног) колективизма ка правоме индивидуализму. Економна слобода јесте данае „оргапизирајуКа " и економпу спстему и целпиу „ стварајуЛа" сила — У18теЖа1:г1Х

') Каквн су Еак остали подптички одиоси у данашњем друштву, то нас се овде не тиче. Њпхова природност и савршенство не условљава природиост п савршенство економног иравног станЈа.