Branič

врој 10

б р а н и ч

341

ђени треба да докаже, да је услед повреде у извесној мери ностао неспособан за зараду и колико је нре повреде зарађивао, па у колико сад губи у заради, може тражити да му иредузимач у толико даде накнаду. Ово је доста јасна ствар. Но како ће бити ако иовређено лице у оно време није ништа лрикређивало'? Тада се мора гледати на могућност, да ли би новређени у доцније време мого започети какав нривредни рад, па ће се према тој привредној радњи оценити, је ли и у колико постао неспособан за будућу зараду и тако ће се оценити количина накнаде. Нир. повредом постао је неспо-собан за рад неки пензионар, који ништа није радио, ио живио од своје иензије. Ту се не може узети на извесно, да ће он доцније нредузети какав рад којим ће прибавити неку уараду; он и даље ирима иензију, радио није ништа, дакле ее не може потврдити, да он трпи какву штету у заради, што је иостао неспособан за рад. Али ако повредом ностане за рад неспособан неки шегрт, који је учио занат, или какав ђак, који је учио школу, онда је сасвим другче. Ни шегрт ни ђак не зарађују ништа, дакле у времену повреде немају штете у заради, али је код обојице извесно, да ће доцније •заиочети какав иривредни рад и доћи до извесне зараде. Док се код иензионара може претноставити да је напустио сваки нривредан рад, дотле се код шегрта и ђака мора претпоставнти, да се они спремају за неки рад, којим ће у будуће •себи прибавити зараду. Количина штете у заради одређује се према просечној еуми, коју је новређени ире повреде зараћивао и према нросечној суми, коју после иовреде може да заради. Ако се не може изнаћи нросечна сума коју је повређени зарађивао, онда се за мерило узима нросечна зарада других лица, која се истим радом баве, а стоје у приближним околностима у којима је и повређени био. Количину штете у заради мора повређени доказати. Ако би доцније иовређени иостао способан за рад, предузимач може тЈиажити, да даван.е накнаде смањи или сасвим укине.