Branič

БРОЈ 10

Б Р А Н И Ч

355

мећеност душевна, која је таква да се човек знатно разлнкује од нормално здравога лица. Са те стране, дакле. при евима нрактнчним тешкоћама, психијатри нису имали да савладају велике тешкоће, па да ствар преставе јасно суду, кад год је долазила у нитање урачунивоет лица која од ове болести пате 11:! Је тако са другом групом, која пронзлази као и прва, из резонирајуће мономаније. Реч је о личностима код којих је поремећај у наклоностима главни узрок казненим делима, а код којих није могуће наћи никакво болесно душевно стање било ума бпло воље, — а при потпуноме осуству свестн код болеснога лица да оно нати од какве душевне болести. Публика, судије, већина лекара снебиваху се, а и сада се још снебивају, да признаду суманутост код оннх лица која не само да не дају никаква знака каквог лудила, но која се напротив често одлнкују знањем. бистрином умном, јасноћом у њиховоме резоновању тт говору, логиком и духом њихови одговора. са талентом са којим се знаду бранити, и са вештином коју уиотребљују да сакрнју пред светом њихове рћаве и болешљнве навике „Суманути а свесаи у размишљању, вели Трела , IIрп свој њттховој суманутоети одговарају тачно на нитања која им се даду. Не изгледају да су поремећени дутневно за поврпше посматраче, а често нужно је упознати их у интимним њиховтш односнма на их моћи оценити. Они су у толико штетнијп и опаснији, што лица, са којима овакве луде жпве у блискоме додиру, не могу да нађу за дуго време никакве снмпатије ни иомоћн спољне Како је н могуће веровати да врше гањања п свакојаке нанасти над својима, они којп ое у спољним односима показују нуни учтивости и милоште? Ово су суманути али не пзгледају то с тога, што се јасно и паметно нзражавају. Они су више луди у њиховим ноступцнма н делпма но у речима. Они су толико наметни да увек обрате пажњу на све што се збпва око њих и да не оставе без одговора све што чују, а тако исто ништа не губе из вида када се тпче извршења њихови смерова. Разборити су. и у самим њиховим болешљивим појмовима и за22 *