Branič

број 11 и12

Б 1' А II II Ч

375

се обратио ималац менице иротестом за исплату? Никакву. Јер ако у трасата постоји нокриће, ревендикацијом овога. лако ће одгог .орнти својој обвези, а ако трасата пије снабдео нокрићем, ои ће чбог нренебрегавања својнх дужности нлатнти поред меннчне суме и трошкове нротеста и курса — јер је иравило да ее нико не монге обогатитн иа шгету другога. Додајући овим разлозима још и одредбе трговачког законнка, из којих се јасно види да законодавац за менице, у којима рок исплате није утврћен, него се имају иеџдатити на неколико дана нли месеци по вићењу, изречно тражи да морају бити примљене, 1 ) а за друге случаје (менице одмах по виђењу) никако и не тражи пријем — можемо с најтврћнм убеђењем рећп: да је законодавац оном неодређеношћу времена за подизање протеста због непријема, иризнао сем нарочитих изузетака потпуиу слободу ремнтенту, да ее својим нравом односно тражења акцепта може .користитн пли некористити. На основу тога изводимо закључак да но нашем трг. законику: Меница не губи своју теничну вредност, ако на њој нема акцеитације , или ако је и има, али Јв неиспраена , 2 ) Ималац таке менице у праву је, дакле, тражити да му се она о уговореном року исплатп. Али у колико је његов положај у погледу тражења акцепта, био независнији, у толико је огранпченпји у тражењу исплате; јер у § 137 трг. зак. вели: „Нритежатељ менице дужан је захтевати да му се ова исплати оног дана, кад јој је рок исплати опредељен." Но тражећи исплату иеакцептоване менпце он ће бити без сумње одбијен са свију страна, што трасат неће хтети да илати једну меницу, (и ако можда пма покрића) коју нпје акцептирао, а трасант ће га одбити позивајући се на мандат. који

§ 136, дужан је тражити да му се иста илати иди ирими" како јс кад меница одмах ио виђењу или на меко време ио виђењу. -) Ово носледњс отуда што се неуредна акцептација равна никаквој. — Овако тумачење нал,.аим и у цитиранпм решењима опште седнице Касац. суда, и то у противразлогу Апелац. суда. Пресуда од 18 Јануара 1880 г. Бр. 23П (I од.). — Видии у Бешап§еа4. пресуду: еоиг <Је Моп4ре)Нег 31 тагз 1859 у иетом емислу.