Branič

382

К 1> А Н И Ч

број 1 и 12

не треба да утиче иа олакшање обавезе предузимачеве. ГТрактички о: нов, на коме иочива ова одредба јесте : 1) што законодавац овим законом желп, да се иовређеном даде само накнада у привредном губптку, а не. да се давањем накнаде њего!а имовпна повећа: н 2) што су суме. које предузимач нма давати у име накнаде кад кад врло замашне. Са тих нрактичких разлога законодавац дозвољава иредузимачу да он: а) осигурава цео свој персонал и све. своје нутнпке за случај новреде или смрти нри ■,келезн. еаобраЦју. нлатившн за н,их нотнуио све уилате: б) да за свако лице. које се код каквог осигуравајућег завода осигура за случај новреде или смрти при жел. саобраћају, уплати једну трећину целе премије п да том унлатом емап.п своју обавезу за онолпко. колнко оснгуравајућн завод одговара за накнаду. Лз законског текста даје се известн. да је све једно, ко је изЈфшпо осигурање. да лп еГ1м новрећенп или предузимач илн треће лице. јер ее само захтева. да је повређени био осигуран и да је нредузимач унлатио бар једну трећину целе премије. Према томе мања уилата од стране нредузимача неће имати важноети. Напред сам напоменуо. да је овај наш закон узет из немачког ..Кекћз-НаЛрШеМ-Оезе^-а. само је у нашем закону код овог члана учпњена велика погрешка. са које ее у даном случају може изиграти цел. коју је законодавац нмао на уму етварајући овај закон. Узрок је тој погрепши е једне етраие што нреводилац није разумео израз у немачком закону, а ннјс, нознавао особине срнског језика; с друге стране. што у народној скупштнни при иретресу овог закона није било ни једног правника који је стручно унознат са железничко-саобраћајним иитањима еа иравничког гледишта, те је закон примљен онако. како је скунштинн поднесен. Ево ге ногрешке. При крају члана 3 овог закона стоји: „предузимач железничког саобраћаја има толико мање да плати за штету, колико осигуравајући завод одговарао буде осигураномс за ту накнаду."