Branič

број 11 и 12

Б Р А Н И Ч

429

диФикациј•, али је он остао још и до данае недовршен. Тек је евакојако Каченовеки покренувши ту миеао знатно допринео томе, те еу поједини научници са већом вољом на своју руку покушали ту кодиФикацију, као што су учинили у новије доба Американац ДодлиФилд и Ђлунчли (Домгт Петрушевец наиисао је евој „РгбсЈв (Гпн соДе (1и с1гоИ 1п1егпа1;1опа1" још г. 2861. дакле на годину дана пре но што је Каченовски поменути иредлог ноднео лондонском друштву). У аналима лондонскога правничког друштва (рарегв оНће јпгнНеа! 8ослг!у) штампана су Каченовскова два мемоара. „8иг 1а 81(иа[Јоп ; 1( >1и»Пе с1е 1а 8?1епсе с!и ДгоИ; с1е§ §епз" којима је свој иоменути предлог пропратио и опширније мотпвисао. Његова теза за докторат „Ба соигбе е! 1а јипжКсИоп еп таИеге с1е§ рпбе?" сматра ее и данас још од стране надлежних аутора као добитак за науку међународнога права; познати немачки публициста Вурм написао је о н.ој ко-јнко озбиљну толико и похвалну критику и др. Прат превео је на инглески језик. Исти др. Прат превео је на инглески језнк и Каченовскову на руском језику штампану књижицу: „0 савременом стању политичких наука у западној Јевропи и у Русији". Осим још неколико поеебних радова и етудија 1 ) почео је да издаје своје веће сиетематеко дело о међународном праву од кога од г. 1863. до 1866. пзиђоше само две прве евеске и на њима је и остало, јер је прерана емрт спречила писца да евоје дело доврши. Како се у стручним круговима образованога запада мисли о томе рускоме научнику и његовим радовима то се може најбоље видети из некролога, што му гаје поссетпо Ролен-Жекминс у органу јев. међународнога инстштута „Кеуие (1е с1гоИ ш^егпаНопа! е!: с!е 1е§181а1;10п сотрагее" Тотс V. страна 523—526. Међу данашњим живим руским нретставницима међународноправне науке етоји без еумње на првоме месту Ф. Мартенс, нроФесор на петроградском университету; он у науци о међународном ираву еиада међу данашње ауторе ирвога реда не само у Русији него у онште у образованоме свету. То је данас већ на све стране признато и о томе није нужно наводити нпкакве нарочите доказе и сведоџбе. Мартенс је до данас напиеао пуно темељитих и ваљаних монограФпја, расправа и чланака о разним међународно-правним питањима; ми их не можемо овде све иецрпно побројати, него ћемо еамо напоме-

1) Једна од последњих његових већих расправа изашла је на Француеком језику у „ Кеуие 4. (ЈгоН т1егпа1 е4 (1е 1%181аНоп сотр." (Т. III. 1871 стр. 12 и даље) под насловом: „МоиуеИез геећегсћез апг 1ев {огтез с!е ^оитегпетеп*", где је то питан.е оппшрно и критпчки претрееено поводом књиге о тој материји, коју је напицао чувени Франц. пубдициста Иполит Иаси. БРАВИЧ, ГОД. II.