Branič

27*

број 11 и 12

Б Р А Н 11 Ч

431

1'ге(1 Еео 1И>-3; а немачком „Уо1кеггесћ1. Оав 1п1егпа1Јопа1е ВесМ (1ег С1гШ81Неп КаИопеп. Зу §1;< таИвсћ Лаг ^ев^еП* V. Гг. V. Маг4епв, Беи^сће Аив^аће уоп Саг1 Вег<*1х>1|ш, 1883). Тим својим темељитим и изврснии делом Мартенс је стао сасвпм упоредо уз најчувеније новије систематичаре и иретставнике међуиародно-правне науке , уз Филимора, Витона, ХеФтера, Блунчлија, Холцендор®а и др., шта више његова је систематика самостална и оригинална, тако, да се она мора сматрати као новина у данашњој науци међународног права. А осим тога и иначе у његовој књизи има много што шта, што његов рад битно разликује од радова досадашњих аутора и што га обележава као прави добитак не само за руску него и за светску литературу. Разуме се да ми не можемо ии помишљати на то, да у овакој краткој и летимичној белсшци нокушавамо неку опширнију критичку анализу тог знаменитог дела Мартенсовога. То би морао бити нредмет нарочите студије. Довољно то да је нетроградски проФесор својим досадашњим радовима а нарочнто том својом књигом постао првокласнк писац од јевропскога имеиа и значења и да он чини част не само својој отаџбини него и целоме Словенегу. Одмах после Мартенса в.чља поменути московскога про®есора међународног права грофа .7. Камаровскога, који је у Русији и ван РусиЈе веК познат но својим ваљаним и веома цењеним монограФнјама н чланцима о појединим пмтањима међународнога права. Ми ћемо овде од његових научних радова напоменути моиограФије: ,Вачало невмешателвства"^ Москва 1874., где је тешко и заилетено питање о интервенцији пространо разрађено са критичком бистрином и тачнмм познавањем и аиализом целокупне његове дотадашње литературе; затим „Международнни судт>", Москва 1881, и најзад „Обзорг современнои литератури по международному праву", 1887, у којој св зжнимљивој књизи огледа пишчева велика ишчитаност и темељито позиавање литературе свога предмета и где ће сваки, који се интересује за међународно право и политичке науке, наћи са великом нотпуношћу наввдена и критички пронраћена и аналисана најновија дела талијанске, Француске, инглеске, немачке и руске литературе; одиста је како у својим ранијим радовима тако и у тој књизи гроФ Еамаровски посведочио, са колико даровитости, темељне спреме м оданости своме предмету разрађује науку међународнога права и тиме он достојно стоји уз свога старијега земљака Мартенса. Осим поменутих радова и разних чланака у рускнм часогшсима гр. Камаровски је слао и више прилога и чланака у већ више нута наведенн „ Кеуие Д. <1го1{ 1п1егпа(;10па1 е1с.", тако н. пр. „Бе 1а НИега1нге соп!;®трога1пе ^и (1гоИ; т1ета1шпа1 еп Ки8б1е", Тоте VIII. 1876, „Ка 8ос1е1е евјипв1ев (1е Мозсои", Тоте XI. 1879 н т. д. Нема сумње да ће гр. Кама-