Branič

број 11 и 12 1' а п 11_ч 371 пуњењу дотичне обвезе. Грасапт регулпше то пнтање тако, што у самом мен. писмену обећава п.ш да ће сам примл>ену обвезу иснунити нли налаже некоме трећем да овај нсту изврши. Налагање то бпва, као што смО већ казали, етавл.ањем имена и презимена дотичног :шца у виду адресе. Па има ли ту онда каквог суделовам.а трасатовог у уговору о нздању менице, у уговору о констшуисању мен. обвезе? Без сумње нема. А пошто је тај уговор ностао и без његовог суделовања, то је ли оно битно за зак.вучење тога уговора? Очевидно иије. Акцеитација, дакле. нема ннкажав значај за иостанак менице , ннти је од пресудног утицаја тто егзистенцију мен. обвезе. У осталом то се најбол.е види из тога, гато се менице по внђењу п ие нодносе на акцент, него непосредно на нсплату. а сем тога има трата у ко.јнма се нзречно забрањује поднашање на акцепт, па ипак ннко не одриче меничну важност такнм меницама! Акцеитација. дакленије битни састојак менице. А је ли њена нснравност нли неисправност од утнцаја на вредност дотпчне менице на коју је акцептација ставл>ена? другим речма: да лп се § 81 трг. зак. и на њу распростиреУ Тај §81 иосле побројаних услова за менпчну Форму у § 80 овако гласи: Ако које од ових изнскиваних услова оскудева на меннци, то онда није меница нпти меничне обвезности има. Исто тако сва изјашњења на такво нисмено стављена (нренос, пријем. јемства) немају меничну важност." Као што се види сам текст овог параграФа нотврђује наше горње разлнковање уговора о издању менице и уговора о акцептацпји, као п тврђење да акцепт није битни састојак менице. II горње разлагање било би, покрај овако јасне зак. одредбе. без сумње непотребно, да нема у нашем иравосућу мишљења по којима се § 81 односи не само на битне захтеве него н на „изјашњења" као тнто је прнјем! „Али, рећи ће когод, на шта је тачка 7 ако не битан захтев менпчнп, по коме се на њу (трату) мора ставити име и нрезиме. оњ>га којн ће је исплатити? -1 Опет да поновпмо