Branič

466

Б Р А Н И Ч

врој 13 и 14

тера, т. ј. одлучна, у колико су народу мање позната ? треба да дођу послнје наређења конкретније природе. Послије распоређења главнијех дијелова, говори се, и то доста опширно, о распореду појединијех уредаба. Полазећи од истога начела, које је служило за основу подјели дијелова, разумије се, да и распоред поједшшјех уредаба, представља такођер знатнијех разлика с онијем, што обично сретамо у другим законицима и у производима теорије. За све ове разлике, као и за разлоге на којима су основане, упућујем вас опет на речену (( расправу в . Само додајем, да предмети дијела објашнења одговарају, што се тиче њихова груписања, појединијем дијеловима законика, што подобро олакшава изискивање. Овај дио објашњења садржи такођер и допуне неким установама, које су више апстрактне природе, или су ситније и ређе примјене; кад би се оне потпуно уврстиле на обична мјеста, њихове би потанкости одвећ засуле, те чиниле да су нејаснија та мјеста; оне, шта више, не би могле бити, како треба, ни објашњене на тијем мјестима. Тако, н. п. држина, — која представља тешкоћа и за саме стручнике, —• заузеће на обичном мјесту само пар основнијех чланака; а остатак ће бити иренесен у дио објашњења; — тако ће даљи назив његов «дио допуна" бити посве оправдан. Овај се одјељак красправе" завршује исказом разлога, ради којих је законик иодијељен само у три врсте поступнијех подјела (раздио, подраздио). Мишљење је моје, да ништа већма не спречава брзо схватање намијењене народу књиге, као превелики број различитијех подјела и потподјела. На пошљетку, у једној су доста дугој опасци «расираве" разређени сви грађански законици јевропски и американски с погледом на њихово разређење предмета. Додан је исказ тога разређења предмета о сваком законику, који показује пет, шест различитијех типова (не рачунајући варијанте); разлике, које дају нов доказ истинитости