Branič

БРОЈ 13 И 14

Б Р А Н И Ч

473

чке послове тек у двадесетој години. Најзад тако убрзаним нризнавањем способности, наводили су даље, ишло би се на уштрб самом малолетнику, што кратковременим радом у својој струци не би могао стећи довољно искуства, а то је без сумње неопходно потребно сваком трговцу. Посматрајући ове замерке, које су учињене предлогу поменуте секције, истичу нам се много јачи разлози у одбрану што ранијег признања трговачке способности малолетнику, и ми ћемо их Формулисати у следећим тачкама: а, Ако би се признала така способност тек у двадесетој години, онда настаје питање : како би се помирила ова еманципација са одредбама грађанског законика, који дозвољава оцу да може своју децу по навршетку седамнаесте године огласити за пунолетног? (види § 152 грађ. законика). б, Што ће се једном годином ускорити трговачка способност малолетнику, тиме ће му се врло мало помоћи, нарочито што у опште «има многих лица, којима не би било толико корисно, што би по пуном праву отпочели трговачку радњу после двадесете године, као што би им користило, ако би је могли отпочети раније, само ако им породица мисли да су за таке послове способни." 2 ) Дакле, ако се само у начелу усвоји да је ускорење пунолетства корисно по савесног малолетника, онда се ваља чувати сваког стављања препрека томе ускорењу. 3 ) в, Легитимни интерес малолетников врло често захтева да се он ода трговини много раније од двадесете године. Јер „зашто, умесно вели секција државног савета, не би могао господар или мајстор каког малолетника, код кога би нашли довољно моралности и талента, наградити његову ревност узевши га као ортака у радњу, само зато што он није навршио двадесету годину?" и најзад

') 1ЈОСге, цитирано дело. стр. 6, 7 и 8. 2 ) М. Вегап^ег у протоколу од 4 Новембра 1806; види : 1,е§чз]а(;шп с 1 у . сош е4 сг1т. с1е 1а Ргапсе. — 2осге. 3 ) В е г 11 е г на истом месту.