Branič
476
б р а н II ч
број 1 3 и 1 4
увек остаје оцу, односно мајци, а не може прећи на стараоца код живог родитеља.') 3-е Одобрење судско. —§2 трг. законика и § 152 грађ. зак. јасно казују да је за овлашћење малолетниково потребна у сваком случају саизвола надлежног суда, па било да је он то одобрење добио од оца, мајке или тутора. Суд се овде јавља као последњи степен где се има испитати способност малолетникова, и добије ли овај каку особиту сумњу, то он не мора одобрити то овлашћење.*) Само што у законику није ништа речено, да ли је за тај посао надлежан трговачки или грађански суд. Ну, по ономе што малолетник за време ослобађања није још трговац, будући није испунио одредбу § 1 тргов. законика, даље што се задобијање способности за трговачке послове не може подвести ни под коју тачку § 17 устројства тргов. суда, и најзад, што се сви данашњи законици у томе смислу изражавају 3 ) — велимо да је за оцену оваких овлашћења надлежан грађански суд. Да ли суд може да допуни саизволење очево или туторско. т. ј. може ли суд противно њиховој вољи дати малолетнику одобрење да може трговати ? Без сумње не. Закон је изречно напоменуо да малолетници морају иретходно од њих добити саизволу оваког рода, а то је морао чинити ио одредбама § § 115, 117 и 533 грађан. закона, односно по чл. 112 закона о старатељству. Једино би се туторово одобрење могло обићи у случају чл. 113 овог закона, или ако би се тутор са овога звања свргнуо, као што згодно примећује г. Вељковић. Главна цељ § 2 тргов. зак. јесте она, која се нарочито огледа у првој половини § 4 истог зак., а то ]в да се малолетном трговцу даде способност како би се могао важећи обвезивати без нарочите дозволе свог оца или стаЈ ) 11,уоп-Саеп е! ЕепаиИ, Ргемз с1е ОгоМ СоттегоЈа1, 4. I, р. 81 нога 1. —т В о 1 8 (; е 1, нав. дело стр. 59. Даље, РаГ18, ОаПог ч А1 а и 2 е 4 2 ) Овако мис.ш п г. Ст. Вељковић у своме : Објашњењу трговачког законика, стр 51. 3 ) Видп : ч .1. 9 Италијанског трг. законика, од 1 882 год. — члан 4 белгијског трг. зак. од 1872 и чл. 2 Франц. трг. зак.