Branič

484

б р а н и ч

број 13 и 14

давши му §-ом 4 сва трговачка права, што је претпостављао да он има довољно способности и свесности за тај положај. И сад, је ли логично, је ли целисходно претпоставити на супрот мисли законодавчевој да малолетник у даном случају није могао појмити ирироду своје обвезе, нити да је био довољно упознат са обимом датог му овлашћења? Јер, ако би узели да је доиста тако, онда опет зато, шта би га могло извинити ? Он је проглашен за трговца и добио овлашћење да може радити све оно што се односи на његову трговину, па зато за њега не могу важити никакви други услови, до они, који вреде за сваког трговца, т. ј. сви они послови које он буде закључио имају се у сумњи сматрати као да се односи на његову трговину. И заиста, мон.е ли зајмодавац мислити да ће зајам бити употребљен на друго што а не на оно што гоказује само занимање зајмопримчево, а ако би се једном одобрило да зајмодавац треба у случају спора да покаже намеру у којој је малолетник зајам учинио, онда је са свим логично да би му ваљало ставити у дужност да се он стара и о извршењу те намере. Али лако је појмити да је овако што по све немогуће, што поверилац и код све своје заузимљивости не би могао склонити малолетног трговца на испуњење датог обећања ! На против тиме би био савршено убијен кредит малолетног трговца и онемогућен сваки трговачки одношај с њиме. 1 ) Све, дакле, па и сам текст 2 ) т. 2 §-а 17 устројства тргов. суда, где се вели: «ако се ДОКаже да. уговор или иоравнање није због трговине учињено ,» очигледно показује да у споровима оваке врсте терет доказивања ваља да падне на малолетног трговца, а не на повериоца; јер, нема сумње, нико неће тражити од овога последњег да он, противно својим интересима, доказује како малолетник није закључио обвезу у корист своје трговине. Ово доказивање малолетник ће учинити свима правним срествима, па и самим простим претпоставкама, које

Ј ) 1.уоп-Саеп е{ КепаиИ, Ргес13 с1е Бго!!; Сош. 4. I. р. 86. 2 ) У аналогији.