Branič

490

број 13 и 14

Међутим ако се узме на ум опште начело, да је свако овлашћење опозивно, само ако се стечена права поштују, ако се појми сам дух закона, који је у овом погледу имао у виду заштиту малолетникову, што овај још нема доста чврсту и довољно развијену вољу; даље, ако се узме на ум, да је отац дао овлашћење своме сину да може трговати само зато, што је претпостављао да је он довољно развијен и способан за таке послове : то онда ако се та претпоставка не испуни и малолетник појури стрмоглавце у очигледну пропаст, зар се може наћи који законски разлог да се зле последице неумесног овлашћења не отклоне, нарочито кад се зна, да се по грађанском законику и само пунолетство по праву стечено може из из.весних разлога опозвати (§ 151 грађ. зак.) и кад опште мњење влада да муж може одузети овлашћење, које 1е дао својој жени зарад вођења трговачких послова? 1 ) Нама се чини да није могуће наћи таких разлога законских. Само за већу сигурност да родитељ или старалац не буде у каквом случају самовољан, — опозивање способности малолетникове треба да буде од стране суда. одобрено, тим пре, што се та способност и задобија тек са одобрењем његовим. 2 ) Ну, то се опозивање овлашћења мора извршити на онакав исти начин на какав је овлашћење признато, т. ј.

х ) А ВогбШ, Ргес13 N0 82. — АидибГе ]-,а.игт,. Соиг е1еа1еп1;а1ге, р. 549. — Вта-«а Ш Уеуггегез, Мапие1, р. 18. — Киђеп (1е Сои&ег, Охскшшшге, р. 472, I;. V. у.° Мтеиг. 2 ) Белгијски тргов. законик решио је ово питање у том смислу. Тако његов чл. 5 гласи : (( Ее реге, 1а теге ои 1е сопзеП <1е ГатШе дш а ассогс!е ГаикопзаЈдоп реи1: еп с!етапс1ег 1е ге^гап раг гедиМе ас^геззее аи ргееЈс^епђ с1и 1;гИ)ипа1 ст1 с1и сЈогшсИе <1и тјпеиг, дш гегк1га огс1оппапсе рог1;ап1; реитззтп с1е сг1;ег 1е 1шпеиг, а јоиг тсИдие, а 1а сћатћге <1и сопзеП, роиг у ргорозег зез оћзепгаЂтпз. (( Ее т1пеиг еШ;еп(1и ои 1аи1;е, раг 1ш, с1е зе ргезеп1;ег, П зега геп<1и, зиг 1ез сопс1из1опз (Зи тшзЂеге риБНс, ји^етеп1; ди1 з1;а1;иега зиг 1а (1етап<1е (1е ге(;га11;. (( 1Јп ех1;га1(; (1и ји^етепћ аШогЈзаШ; 1е гекгаН зега 1;гапзт1з, с1апз 1е (1е1а1 с1'ип ,то13, аи §геГГе (1и ШБипа1 с1е соттегсе, роиг у ећге 1;гапзсг11 с1апз 1е ге§1з1;ге теппопте а ГагНс1е ргеседеШ. 4 Т. Уап Нитђеек у своме рапорту је рекао : (( Последња диспозиција је додата старом чл. 2 у цељи да се једном уклоне тешкоће које су постале услед тога што се хтело сазнати да лн једном дато овлашћење може битн одузето као и то у каквој Форми речено овлашћење треба да буде дато и одузето. )} Види :. ОоситепГ.8 Ј)д,т1етеп1длге8 сћитЂте с1е КертебепГапГз.