Branič
број 13 и 14
б р а н и ч
495
Ко.шко је незгоде у томе, што је сведоцима по \ 113 кривич. иост. допуштено сведоџбе мењати и допуњавати, то.шко би опет нецелисходно било казном заплашити сведока, да се не покаје, и да погрешну своју сведоџбу на послетку не понрави, јер погоешна и лажна сведоџба може исиасти и по невештннп п нарави исљедника, који више иде на то, да сведоџба округла изађе без заузетости, да се права истина сазна. Суд је имао прилике читати ислеђења у којпма су исљедници на пр. практиканти по једном шаблону испитивали више сведока, као да су сви на јвдном месту и једне исте околности очевидци и познати били, док тако у истини није могло биги, као што је било случајева, да су исљедници правили увиђај са присутнима и у њима оппсивали догађај као очевидци на пример: у паљевини, како је кривац исчупао мало сена, или сено са стране подигао и заљуштио, па машину креснуо и тако сено упалио, док се то ни из чега не види, нити се још зна, ко је кривац, да тако прича, нити су остали на месту паљевине делови од жигице и кутије.« Касациони суд у општој седници својој од 4 Јуна 1887 године Бр. 2137 не усвоји ове противразлоге првостепеног суда, но одржа у спли примедбе свог оделења.
XVII Тумачвње § 162 гра!ан. оудоког поступка. (одлукл. опште седнице касац. суда) Милица удова пок. Отевана, навела је, да је за сигурност 500 дуката дуга што је Глигорије имао давати реченом Стевану по поднетом извршном поравнењу — стављена била забрана на примање Глигоријево од Ћорђа у 28 дуката (по поднетом утврђеном препису осудног решења) као што тврди поднети рецепис, како је речени Ђорђе решење по овој забрани примио. Па како Глигорије није имао одкуда да илати дуг, то је тражила, да Ђорђе њој место Глигорију плати 28 дуката. Шивко, син и насљедник умрлог Ђорђа, одговорио је, да њему није иознато, да је његов отац пок. Ђорђе примио судско решење, којим је Милица узаптила примање Глигоријево од његовог оца, нити пак, да је Глиторије саопштио његовом оцу, да је своје право примања од његова оца препродао Марку. Поднео је оверени препис акта из ког се види, да је морао Глигоријевог пријемника права Марка у потражи31 *