Branič

490

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 13 И 14

вању измирити, само да му се имање не прода. Према овоме тражио је, да се тужитељка од свог тражења одбије, иошто је овај дуг једном платио. Признао је, да је његов отац Ђорђе дуговао Глигорију тражену суму, а на поднете прилоге од стране тужитељкине ннје имао шта да примети. Поднео је прилог као доказ да му се хтело продати имање за рачун реченог Марка, а поднео је у верном препису и квиту Маркову као доказ о плаћеном дугу. По овоме првостепени суд био је пресудио: да се тужитељка Милица од сваг тражења као недоказаног одбије, из следећих р илога: „Поднети потврђени препис рецеписа, који је тужитељка за доказ поднела, да је оцу туженога пок. Ђсрђу предато решење, којим је она за сигурност 500 дуката примања од Глигорија ставила забрану на прпмање Глигоријево код Ђорђа у 28 дуката, — не може у овом случају бити пуноважан и несумњнв доказ, да је Ђорђу решење о стављеној забрани предато и да га је Ђорђе заиста примио, а не може битп доказ зато, што § 368 грађан. судског пост. изречно каже, да се предаја судских закључака онима, који ван окружне варошн живе, врши преко среског начелника, т. ј. преда.ју врши срески начелник, односно писар срески, и што онај, који предаје треба по § 370 грађан. пост. алинеји последњој словима да напише : дан н годину кад је н место где је предаја учињена, и да се на рецеиису потиише са назначењем, да је иредаја иреко њега учињена а ови битни услови за важност рецеписа предаје, као што се јасно види из поднетог рецеписа не само да прн предаји решења о забрани Ђорђу оцу туженога, испуњени нису, већ се види још и то, да су сведоци, пред којима је предаја учињена, неписмени сви, и закрштавани. II тако, дакле, поднети рецепис као доказ о предаји решења, којим је примање Глигоријево код тужене стране забрањено, — нема никакве доказне силе ни важности. 8 Касациони суд (усљед жалбе Миличине) поништио је ову пресуду из ових разлога: »Када тужени према § 162 у свези са § 139 б) и 140 а) грађан. поступка као парнична страна у одговорима својим не спори важност поднетих доказа од тужилачке стране у опште, нити чини икакве примедбе против правилности и непраЕилности рецеписа по којим је пок. Ђорђе примио решење о забрани на примање Глигоријево код њега — Ђорђа — то онда суд тај није био по званичној дужности нозват, да у разлозима свога решења чини примедбе против уредности овакове исправе, и само на основу томе, што је код овог рецеписа нашао неправнлности, одбије тужилачку страну од свога тражења.« Првостепени суд не примн ове примедбе, но да следеће против разлоге: »Тужени се у овом случају не може равнати парничару, који на рочпште не дође или који на неке наводе парничара одговори а на