Branič

562

б р а н и ч

број 15 и 16

делу дужности имала би да изврши влада, или друго које управно тело. Платон је мислио да се може спречити завист и суревњивост у радњи владиној строгом државном дисциплином и образовањем које би требало да отпочне у детињству и да траје кроз цео живот јединке. Тим би се мерама, како је он држао, успоставила општа хармомонија у друштвеноме уређењу, у коме би сваки члан гледао да врши своје послове, не пачајући се у делокруг права и дужности другога, — наступило би стање, где би владала „вечита правда. и Најсрећнија би била држава по Платону у којој би се потггуно остварио тај услов. Огист Конт опет тражио је да измири та два принципа помоћу извесног склада (сопзепзиз) у политучком организму, не каквим управним телом, нити неким спољашњим чиниоцем, већ радњом строгог органског закона остварењем склада и равнотеже међу редовима и чланоновима друштва. Тај склад одговарао би јединству и равнотежи органа у индивидуалном организму, које јединство конституише што зовемо обичним језиком здравље индивидуе. Склад и јединство политичког организма у Контовом систему одговара ономе што Платон зове у његовој идеалној држави «правда. в Јако занет својим позитивистичким идејама, Конт у тврдо држи да ће маса у будућности искрено признати своју неспособност да влада, да јој сами њени интереси и дужности забрањују да то и покуша. Ми износимо ова мишљења таква каква су. Ми мислимо да она могу бити и истинита. Али данас, нарочито у Енглеској, још се није дошло у нормално стање. Кад се посматрају данашњи политички покрети, види се да се више тежи генерализацији него специјализацији политичке власти, и мало се показује воље, с једне стране да се признају тешкоће у самој радњи владе, да се поставе извесне границе делокругу њезине акције, а с друге стране да се допусти претпоставка да свак није способан да врши јавне послове. Може бити да то долази отуда, што се наши државници, од чијег политичког образовања народ много добија, баве политиком више с литерарног него са научног