Branič

број 15 и 16

б р а н ii ч

563

гледишта, и да се они по правилу још нису упознали са методима наука, које се, као што су науке о индивидуалним организмима, највише приближују политици. Неге а Мзкогу т аИ теп'8 Нуев Рхдигт^ Ље па^иге о! Ше "кнпее с1есеа8ес1, Тће лу1нсћ оћеегуес!, а тап тау ргорћеву \УШ1 и пеаг аЈт о! Ше тат сћансе о{ (Ма^. 1 ) То је песничка машта. Ми још нисмо достигли тај ступањ. Ми не можемо ни приближно предвидети ток догађаја. Радња владе у ширем смислу, у колико се њоме тежи да се управља на основу простог предвиђења, да се тако рећи антиципирају појави у будућности, није вештина, него прост рад питања и назирања (тега ра1ра!;т), а политика је рад на сумце, посао нагађања. Но много скромнија грана владине радње којој је задатак да примењује и извршује правила регулативних органа, у нашем је домашају. Има извесних релативно простих радња које се могу и морају извршити ако се хоће. Они који се потруде да нешто изврше што се може, и у опште се сматра као погодно и добро извршено, прави су вештаци у политици; они врше компликоване послове државне, или, као што вели Платон, С( тку замрсено платно владино." Рог {огтв о! §оуегптеп1; 1е4 1оо1з соп^ез^ \Ућа4ех, ег 18 ћез1; асћшш81;гес1 ћевћ 2 Мил. Ј. Радованови!. -»м««-

*) Сваки човек има своју историју у којој се износе црте минулих времена, ко< ћ 1 је посматрао, може приближно предвидети главни ток догађаја. 2 ) Не треба се толико препираги око облика владавине. Најбол>и је онај у коме^ се најбоље управља.