Branič
врој 19
б р а н и ч
659
вредност самог дела опредељује може ли се сведоцима доказивати казнимо дело или не. И по томе Суд овај прелазећи преко тога налази, да у овом делу има да се расправи ово питање као главно : могу ли се казНима дела овог рода, као што је ово, доказивати сведоцима или не ? — И Суд овај налази, да се казнима дела овог рода не могу доказивати сведоцима, па ма од које вредностн она била. Пе могу да се доказују сведоцима зато , што оптуженици оваквих дела, све што раде, раде по својој званичној дужности. Та њихова званична радња везана је за сам закон. Законом је прописано како ће и шта да ради и какве дужности према појединим партијама има да испуни. И кад се нека партија не користи законом и правом које јој закон даје, и од оваквог званичника не узме доказ какав, закон наређује у оваквим приликама, онда баш и кад би постојало какво казн имо дело оваквог рода, као што је ово, опет се оно ни у ком случају не би могло доказивати сведоцима .једно с тога, што би било сасвим противно законским прописима у вршењу своје званичне дужности, и друго с тога, што би се тада, кад би се дозволило да се каз нима дела оваког рода доказују сведоцима, отворила врата надогледним после дицама." И Касациони Суд у својој општој седници 27 Маја 1888 г. Бр. 1868 нађе, да горње примедбе одељења Касационог Суда не стоје и по томе да је решење Алексиначког Суда саобр азно закону ивречено, па зато исто за снажно и огласи. саопштио М. Дамјановић.
XXII У броју 10-ом Бранича за ову годину, па страни 387-ој, пзнесен је случај тражења повторног суђења од стране осуђеног, па је у дотичним прамедбама Касационог Суда само наговештено: да треба првостепени суд о таквоме тражењу да. саслуша и државног тужиоци, пре него реши : има ли места повторном суђењу; али није казано о чему управо треба да га саслуша. Суд окр. Нишког имао је нодобан случај, па да би попунили недостатак у оним примедбама Касационог Суда, износимо следеће његове примедбе, у којима је јасније казано о чему треба претходио саслушати и државног тужиоца: „Стоји разлог суда, да је и осуђеном дозвољено да тражи повторно суђење, ио ово може да буде онда, кад се испуне услови побројани у I 340 крив. пост. Суд, као што се види из решења, мисли, да је у овом случају наступио случај тач. 1, § 340 кр. пост., али је погрешно