Branič

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 19

па кад се он иселио, онда га узме под закуп граз> Монжомериски. За време становања Гримодеа њему буде украђено сребрно асталско посуђе. Лопов је морао кључ од главних врата узети, јер га од то доба није било. И лопов се није могао пронаћи, а на укућане није шжоме ни падало на ум да посумња. Приземни део куће састојао се из три оделења, које је свако засебан улазак имало. У једноме од ових оделења живео је Гањар, духовник граФов, пажи и слуге ; а друга два оделења служила су за друге разне домаће потребе. Преко од ова три уласка, на левој страни, водиле су степенице у собе граФове и граФичине, које су имале велико предсобље. Ту се налазио и један мали кабинет у коме су новци и драгоцености чувани. И баш у том кабинету онда је било више кеса с новцима које је граФ пре неки дан примио био, и то 13 кеса са по 1000 лира у сребру, једна кеса са 11,500 лира у шпанском злату и 1 кеса са сто лујдора златних, кованих 1686 и 1687 године. Све то, са још једном бисерном огрлицом, било је закључано у једном путничком сандуку. У другом и трећем спрату, дакле, становао је Лоренц Гиљемо од Англаде са својом супругом Франциском од С. Мартина. — У другом споредном здању, на другом крају авлије, бпло је још неколико соба, у којима су становале сестре г -на од Англаде, једна снаха граФИчина, неколико шваља, које су за граФа радиле, и собарица граФичина. Толико о одајама. А од становника на прво место долази граФ од Монжомерије и господар од Англаде. Гра® Франц имао је све махне великог господина, али не и врлине. Он није био учеван, а није био ни војник, него је живео од доходака свога имања. Нарочито није волео јуначка дела. За то је опет његов предак Гаврило због таквих дела био метут на точак. И то је Франца плашило, те је свему претпостављао нерад. Био је веома несталног карактера. За своја задовољства није жалио да потроши, а према другима био је штедљив, Много је полагао на одржање свога положаја у двору и у друштву, па да би га одржао развио је био вилики луксуз чак и у послузи. Он је хтео да га држе за побожна, па за то је имао и домаћег духовника. Духовник Гањар био је умно надмашнији од гра®а. Он је велики уплив имао на њега , а сматран је за примерно побожног и строго моралног свештеника. Али у потаји волео је разузданост. Гра® је обично сваком све обећавао, а према ником није одржао реч. Његови имовни односи могли су бити сјајни, али се имањем рђаво управљало, јер је граФ волео нерад и неред. Ретко се љутио, али у љутини му није било границе.