Branič

број 21 и 22

б р а н и ч

725

стала да тече из сата, одмах је одузимата реч говорнику. Цицерои је у више прилика изјављивао своје негодовање што није имао више времена од иола часа да говори кад је бранио Рабирија. 1 ) После говора и једне и друге стране питани су сведоци. Ово испитивање сведока иосле закључене оптужбе и одбране трајало је до парнице Цицеронове против Вереса, када је он изјавио : да је истина уобичајено испитивати сведоке после свршене дебате, али он хоће од те практике да одступи и на своје сведоке да управи питања за сваку важнију околност за време свога говора. Ово је од тада постало стално правило. 1 ) Пре исказане сведоџбе полагали су сведоци заклетву да ће истину говорити и да неће ништа прећутати. На захтев тужиоца његове сведоке позивао је суд, а оптужени је своје сам приводио. Доцније — под царевима — и ове је суд позивао. Број сведока био је неограничен ; али је председник суда —• претор — имао право да умери њихов број и да позове само оне за које је налазио да су потребни. 3 ) Исказе сведока ценили су судије по своме убеђењу и савести, јер њихове сведоџбе нису биле за њих обавезне. Ово ираво слободне оцене сведоџаба од стране судија санкционисао је доцније и сам закон. Испит сведока ишао је врло бурно због великог броја њиховог и због препирке која се водила између њих и противних партија. Главну улогу у тој препирци и у руковођењу целог суђења имао је тужилац. Председник је био неми посматрач свега и у томе погледу имао је само право судске полиције ради одржања реда. Сведоци су усмено сведочили, а писмене сведоџбе примане су само од осуствујућих. — Кад су робови имали да сведоче или су били оптужени, редовно су их стављали на муке, и то више иута, једно за другим, али на захтев парничних страна; и то је трајало за све време републике.

') НеИе, св. I стр. 81. 2 ) НеНе, св. I стр. 82. 3 ) НеНе, св. I. стр. 84 и 86. бранич год. ii. 46