Branič

726 в р а н и ч број 21 и 22 Међу тим судије су имали право да оцене : има ли или нема места овом мучењу. Мишљења адвоката односно тортуре била су подељена. Једни су били за а други против њене употребе. Сведоџбе и признања и на овај начин учињена нису била обавезна, за, судије, већ су и њих елободно ценили. Робове оптуженога нису смели мучити без његове дозволе. Дуго време ограничена само на робове, тортура се мало по мало распространи и на слободна лица нижег сталежа — ћшшШогез, — као и на сва она која су инФамијом жигосана била. Под царевима уведена је тортура као иравило и за грађ&не римске. Од ње су биле изузете само сенаторске Фамилије, војници и остале угледне личности — с1ап88нш. — Но законом ЈиИа, Мајез^аНз ни они нису били изузети од општег правила у оптужбама за велеиздају и увреду владаоца. После свршене дебате и изнетих доказа, судије су приступали саветовању и гласању. У прво доба републике судије су усмено гласали. Законом „Согпећа" (Суле) дато је право оптуженоме да бира јавно или тајно гласање. При крају VII века уобичајено је тајно гласање с таблицама. Цицерон је осуђивао овај начин, јер тајним гласањем изрицане су пресуде већином у корист оптуженога. При суђењу сваки је судија добијао по три таблице. На једној стајало је писмо А, на другој С а на трећој N и А значило је апсолуцију •—- ослобођење, —■ С кандидацију — осуду, —• а N и1 — поп НдиеЂ — мњење да се дело не пресуђује, већ да се поново и тачније извиди. Судије су предавали претору таблицу коју су хтели, а претор је објављивао резултат пошто је пребројао таблице. Решавало се аисолутном већином гласова, а при једнаком броју одржавало је иревагу оно мишљење које је било блажије за оитуженог. Ако је према гласовима нужно било ново и тачније извиђање, преседник је са изреком «а трИив сопдпо8сепс1ит » одређивао друго суђење, када