Branič

БРАНИЧ 739 виђенијим људима по окрузима — нахијама —• поставља кнезове, а којом у исто време сваком заповеда, да се повинује наредбама протиним односно истребљењазлочинаца. 1 ) Из овога се види на какви је начин у Милошевој Србији почела правда своју каријеру, као и са каквим је срествима Милогп у почетку располагао. Види се, даље, јасно икаквих је јада Србији задала несрећна 1813 година, када Кара-Ђорђе по наговору Руса земљу своју остави, да јој освајачи, ни за пуне две године, становништво преполове. Видели смо да је Кара-Ђорђе одмах у иочетку свог устанка имао довољно људи за све послове државне унраве; а под Милошем, који одмах за њим дође, да је у том обзиру, штоно реч : «пала књига на два слова, м Милош у почетку нема и не може да нађе способних људи колико му треба, па с тога се налази ариморан да поред осталих послова изриче и правду патријархалним начином, т. ј. сам собом или преко маленог броја својих способних повереника. Велика је заслуга његова на овом пољу што одмах после првог примирења свог са Турцима присвоји од паше београдског право, да може место њега изрицати смртну казну над Србима. 2 ) Разуме се по себи, да на овај начин започето правосуђе у кривичн. стварима није давало ник аква стварна јемств а за личну безбедност нити га је могло давати, нарочито кад се узме у обзир једно темпераменат и самовоља Милошева, због чега је на послетку приморан био да се одрече престола, а Друго, да је и он као и сваки други човек у томе послу морао често подлећи више или мање разним страстима и осећајима што су на н> ; утицали, и много пута допринели, да се по некад можда и ненамерно о правду огрешио. Но ми о томе нећемо даље да говоримо, већ износимо само догађаје и Факта, а историчари нека о тим догађајима и њиховим Факторима изричу свој суд, јер је то више њихова ствар и њихов позив.

') Мемоари проте М. Ненадовића, стр. 353. 2 ) Србија од С. Р. Таљандија, стр. 230.