Branič

број 21 и 22

б р а н и ч

741

наћи ни у једном зборннку. Та ранија, наставлења и уредбе допуњује овако : Мања казнима дела, која се казне до 25 прутова, да извиђају и суде среске старешине са два кмета, ') а за већа да крпвце спроводе (( исправничествима. ,) *) Исправништва ова образовала су се из (( неколико чланова," али не каже се из колико. Одлуке своје стављала су на писмено у протокол судски, 3 ) а могла су у кривичним стварима да изричу казну до 50 штапова, и то у два маха по 25. На робију нису могла никога да осуде, јер је то била власт државног совјета. 4 ) Указом од 28 Септембра 1837 г. ВЛ» 4010 наређено је да се у будуће исправничества зову „Магистрати", а указом од истог дана и године В№ 4017, норед магистрата и совјета, установљен је један средњи суд — (( надлежателство," — са називом (( Велики Суд". По овом последњем указу морали су магистрати да шаљу вел. суду своју пресуду у кривичним делима, заједно са кривцем, за сваку важнију ствар која би делокруг власт — њихову превазилазила. Ако је пак дело било такве природе, да је доносило већу казну но што је в. суд могао изрећи, 5 ) онда је и он, задржав ири себи кривце, слао акта државном савету, па ако и овај спрам величине дела не би могао ствар да пресуди, као на пр. за дела која су доносила смртну казну, мртву шибу и вечиту робију, онда је подносио дело на решење самом Књазу. 6 ) Овако је било уређење судова код нас до Султанова ХатишериФа од 1838 год. Као што се види, дакле, све ове уредбе и укази Књаза Милоша такве су природе да се односе на процедуру; али наређења у њима изложена такве су Форме и садржине, да се могу сматрати само као сенка каквог уређеног

х ) 36. XXX стр. 136 и 1:>7 тал. 7. 2 ) 36. XXX стр. 137 тач. 10.' 3 1 36. XXX стр. 139 тач. 3. 4 ) 36. XXX стр. 141 тач. 11. °) А не види се колику је власт в. суд имао односно изридања казни. 6 ) 36. XXX стр. 215.

бранич год. ii.