Branič
БРОЈ 23 и 24
Б Р А Н И Ч
793
дице са свијем истиснута. С друге стране допугатено нам је надати се, да ће саопћити своје погледе у дјелу, из којега је тај чланак само извод. Имамо право очекивати од њега погледе, који ће бити од велике друштвене користи, јер нико није тако дубоко, као он, проучио породицу, и ничији автордтет није тако, као његов, неоспоран у томе дијелу науке. Ја сам горе споменуо, како је г. Богишић истиснуо породицу из својега законика. Хитам да додам, да је то ушљед мјеснијех прилика разложно, т. ј., с недавнога уласка Црне Горе у јевропски покрет и с њезинијех чешћих одношаја са сусједним земљама ; то је начело морало имати изузетак. Изузетак је тај: уношење у имовински законик правила о праву породице дотично имовине, али само у колико се тиче одношаја са спољашњијем свијетом, што писац назива ех1егпа,. Захвалећи само тијема ехГегпа., находимо врло чист поглед о породичној установи каква у Црној Гори опстоји у обичајима, и како је модификована у новом законику. Ми ћемо се на то скоро повратити у засебном чланку. Најпослије новпна, која нема претходнога случаја ни у данашњој законарској пракси ни у теорији, нашљедно право, мјесто да је један дио имовинскога права, истиснуто је, и спојено с породичнијем правом, коме по мишљењу г. Богишића припада. Није тешко констатовати, како је читава система нашљедства у својему облику или у својим елементима тијесно везана с установом овога или онога породичнога тппа. Не знамо ли и сами из својих изучавања, да се не може дирнути ни с једне које му драго стране у икономне или моралне интересе породичне, а да се не дирне у нашљедство? 1 ) Довољно је, да се испита историја, права те
*) Ја се чудим, вели г. од Токвиљ (с1е ТосдиеуШе), да стари и нови публицисти нијесу приписивали законима о нашљедству велики утицај на ход човјечјих дјела. Истина, ти закони припадају грађанском реду, али би требало да су у зачељу свијех политичкијех установа, јер не може се вјеровати колико они утичу на друшгвено стање народа, чији су политички закони само израз (1,а БетосгаНе еп ЛтегГџие књ. 1 гл. III).