Branič

број 23 и 24

б р а н и ч

797

вели, «старају се, да се траг казнимог дела не пзгуби и да кривац не утече; а одмах о случају извештавају своју иретиостављену полиц. власт." ПараграФом 35 кривичн. поступка опредељује се надлежност суда, чему за основ служи: место учињеног казнимог дела; место пребнвања кривчевог; и напослетку место на коме се кривац ухвати. Ова надлежност и уставом је огарантована. Изменом параграФа 28-ог истог законика, а усљед многих разнпх протеста и писања, наређено је, да при ислеђењима казнимих дела код полиције морају присуствовати по два „иоштена" грађанина као сведоци, који ће потписивати нротоколе саслушања, чињених у присуству њиховом. За ту цел. мора свака општина да избере известан број лица (од 6 па до 24, према величини својој). Пзменом §-а ЈО (од 25 Маја 1868 године 36. XXI стр. 19) наређено је, да окривљени за злочине морају на, иретресу увен имати браниоца — адвоката. Ако окривљени за злочине сами не назначе себи браниоца, мора им га суд одредити по званичној дужности, што вредп и за преступе али само у овим случајима: 1, ако је окривљени малолетан; 2, ако је нем или пе зна српски; 3, ако је болестан или осуствује; и 4, све женске морају на претресу имати браниоце и за. преступе. У §-у 161 наређено је, да судовп по добијеним тужбама од полиц. власти имају да расмотре: 1, је ли дело по закону казнимо, и ако је, да ли није застарело; 2, је ли он — суд — за суђење дела надлежан; 3, има ли доказа или основа подозрења за стављањепод суд; и 4, да ли има тужбе приватног тужиоца илп надлежне власти, где се то тражи. ИараграФом 164-им опредељено је, да ће судови, ако нађу да постоје услови из §-а 161, изрећи решење о стављању под суд, и о томе хоће ли се оптужени из слободе или из притвора бранити, и да ли ће за време ислеђења бити окован или не. КРЛНИЧ ГОД. II б 1