Branič

800

б р а н и ч

број 23 и 24

кад би и све остале важније појединости његове ио томе израђене биле; а нарочито да је њиме тачно прописана и одговорност за све оргапе истражних и судских власти, који своју радњу неби вршили по прописима крив. поступка и у одређеном року. Али тако није. Све квари тач. 4 полициске уредбе од 18 Маја 1850 године, доведена у везу са §-ом 359 крив. законика; јер отуда, као и из § 130 крив. пост. и долази највеће зло за личну безбедност. Овим изводом завршујемо историски развој казненог законодавства и казнене процедуре као и организације судова у иашој држави. Садању организацију судова сматрамо да је излишно изложити, што је позната п што је за нас било главно изложити наређења ранијих Устава која се односе на личну безбедност и казнену процедуру. II Напред смо рекли да лична безбедност грађана зависи најпре и поглавито од уставних прописа, а затим одмах од кривичног поступка, па тек онда од органа који су позвани да се баве ислеђењем казнимих дела. Јер, када Устав стварно ујемчи грађанима личну безбедност, када су закони јасно и ирецизно стилизовани, када је тачно обележен делокруг сваке чињенице која иследну и.ш судску власт представља или у име њено ради, када је прописана истинска одговорност за сваку повреду туђе слободе и своје дужности, онда се немамо бојати ни небрежења у вршењу дужности, ни освете, нити ма чега другог од стране истражних и извршиих органа. Казали смо да је у нас врло ск^чена лична слобода и слаба лична безбедност, нарочито јавних и активних политичких личности. Није у нас било никако чудо да извесни људи заузимају данас велики положај у земљи, а сутра да видимо како их стражарно у полицију спроводе, па их онда предају на суђење неком ванредном или воје>/о.м ,суду. А и данас може да се деси да полиц. власт приАазори угледног грађанина, па да га држи у притвору