Branič

41 '<

релости у опште. Француски законик га предвиђа у чд. 2222 и тражи за то сиособиост за отуђивање својине. С овим се слажу и коментатори аустрискога законика. Ну, одрицање одржаја није акт отуђивања, него враћање туђега добра. За свако ирибављање својине тражи се воља прибавитељева, одржај даје могућност да се својина стече, ако се хоће. Ако прескрибент неће да стече својину, онда ни онај, иротиву кога је одржај текао, није престао бити сонствеником дотичпе ствари; слествено овоме, одрицањем одржаја не престаје се бити сонствеником, већ се само спречава да извесно добро уђе у имовину извесног лица. Анд. Ђор^евић ПРОФ. ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ. 1 0 ЈЕМСТВУ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА У нашем закону о поступку судском у кривичним делима, постоји једпа врста јемства за коју се може казати да је без икаква смисла , бар се тако може рећи, кад се оно доведе у везу са извесним проиисима истог закопа. То јемство може бити или лично или новчано од 50 до 300 талира по нахођењу иследне власти или суда. Ово је јемство унето у нашу кривичну процедуру ради олакптице оптуженика, како би се могао за једно казнимо дело бранити из слободе и ако закон налаже да се брани из притвора. Ово јемство истина није потекло из човечанских обзира већ сигурно из сталешких , како би се један ћиФта или богаташ могао бранити из слободе за оно исто дело за које се сиромашак мора бранити из притвора; али свако јако мора се узети да је то олакшица за оптуженика. Верујем , да ово јемство није ориђинал српског законодавства, већ да је пренето из других држава, но и опет морам казати да је оно без икаква смисла; јер оптуже-